Ekcem kod dece - sve što treba znati

Šta je ekcem i kako se leči?

Ekcem, ili kontaktni alergijski dermatitis je promena nastala na koži kao posledica imunološke reakcije.

Naime, koža je naš najveći organ čija je površina dva metra kvadratna. Koža je takođe i imunološki organ u čijem sastavu se nalazi mikrobiom – složeni ekosistem dobrih virusa, bakterija i gljivica, takozvanih dobrih mikroorganizama i to, ni manje, ni više, nego po dva miliona mikroorganizama smeštenih na svakom kvadratnom santimetru kože. Čitav jedan grad!

Imunološki sistem kože je u savezu sa drugim faktorima, prvenstveno genetskim i sa filagrinom koji predstavlja globularni protein nalazi se u površinskom sloju kože, zadužen za koheziju – dobar integritet, dobro očuvanje epiderma, drži povezana sva kolagena vlakna. Ukoliko dođe do mutacije filagrina koža gubi integritet, ili još jednostavnije rečeno – nema više adekvatnu epidermalnu barijeru. To omogućava lakši prodor mikroorganizama, što stvara rizik od sekundarnih infekcija kao što je bakterijska, a sa druge strane koža koja nema intaktnu barijeru ima rizik od prodora alergena. Koža postaje suva, gubi gornji masni sloj i veliku količinu tečnosti. Na taj način dolazi do pojave alergija i ekcema.

Pomažući faktori u nastanku oboljenja su razna oštećenja kože, zapaljenja, promena pH kože i zaštitne barijere, razni mehanički i hemijski faktori, koncentracija alergena, individualne osobine kože.

Ekcemi se danas dele upravo prema filagrinu na filagrin pozitivan i filagrin negativan atopijski dermatitis tj. postoje ekcemi koji imaju poremećaj u strukturi filagrina, a postoje i ekcemi koji nemaju poremećaj sa filagrinom.

To je jedno od najčešćih oboljenja kože, naročito kod dece. Čak 15%–20% dece mlađe od 17 godina ima ekcem. Smatra se da ga danas ima svako peto dete. U 50% slučajeva, atopijski dermatitis nestaje do pete godine, ali može da se produži tokom adolescenije i odrasle dobi. Statistika u svetu pokazuje da je broj pacijenata koji imaju ovaj problem značajno povišen u poslednjih 30 godina.

Važno je da napomenuti da ekcem nije zarazan!

Ovo stanje je obično udruženo sa alergijskim rinitisom i astmom i čine atopijsku trijadu. Procenjuje se da oko 80% osoba koje obole od atopijskog dermatitisa, u jednom trenutku razviju ili alergijski rinitis ili astmu. Za sva tri oboljenja – ekcem, alergijski rinitis i astmu – zajednički je povišen nivo imunoglobulina IgE.

Kako izgleda ekcem?

Promene obično nastaju naglo. Prvo nastaje crvenilo (eritem) i otok, zatim se javljaju papule nalik bubuljici koje se pretvaraju u mehuriće ispunjene tečnošću (vezikule) koji prskaju, vlaže, zatim se sekret suši, koža ljušti i ozdravlja bez vidljivih promena. U svim fazama je svrab jako izražen. U hroničnoj fazi dolazi do zadebljana kože i ona postaje gruba, smeđe-crvenkaste boje, ljuskava usled češanja. Taj process se zove “lihenifikacija”. Simptomi atopijskog dermatitisa na licu uključuju i perutanje i crvene hrapave pečate. U 50% slučajeva dece sa atopijskim ekcemom pre prve godine života, ovo stanje kože se spontano povlači do pete godine.

Atopijski ekcem ima faze mirovanja i pogoršanja, a simptomi se mogu pojaviti bilo kad.

Kako razlikovati ekcem kod deteta od suve dečije kože?

Suva koža nastaje kada spoljnji faktori utiču na površinski sloj kože (veoma hladne temperature, vetar, suva klima, centralno grejanje, UV zračenje, upotreba agresivnih kozmetičkih proizvoda i proizvoda za ličnu higijenu). Javlja se osećaj bockanja ili zategnutosti kože, mada može doći i do pucanja i iritacije.

Atopijski ekcem (atopijski dermatitis) podrazumeva da je koža suva sama po sebi tj. strukturno suva iako nije izložena ni jednom spoljnjem faktoru, ali slaba kožna barijera omogućava alergenima u našem okruženju da prodru u kožu i izazovu intenzivno zapaljenje. Dolazi do svraba koji remeti svakodnevno funkcionisanje i san. Svaki ekcem se pogoršava i u stanjima psihičke napetosti.

Kako rezlikovati ekcem od psorijaze?

Psorijaza je autoimuno oboljenja koje dovodi do neumerene proizvodnje novih ćelija kože, koje se talože i stvaraju ljuspice. Simptomi mogu biti slični, ali su uzroci potpuno drugačiji.

Dijagnoza

Dijagnozu ekcema kod dece postavljaju dermatolog, pedijatar i alergolog/imunolog zahvaljujući anamnezi, krvnoj slici, epikutanim testovima, u koje spadaju PATCH i PRICK testovi. Prilikom oba testa, na kožu pacijenta se nanose male količine potencijalnih alergena koji mogu biti okidači ekcema, a na osnovu reakcije se potvrđuju.

Lečenje

U lečenju ekcema kod dece, ali i odraslih, najvažnije je prekinuti začarani krug svrab-češanje, što se postiže upotrebom emolijensa - krema i masti koje neguju kožu, jer je to najbitnije radi svakodnevnog funkcionisanja pacijenta. Međutim, kod mnogih pacijenata vremenom mora da se uvede u terapiju preparat na bazi kortikosteroida koji će sprečiti pojavu izraženih simptoma, kao što su npr. topikalni steroidi ili inhibitori kalcinurina.

Svrab se ne smanjuje korišćenjem antihistaminika, iako se oni mogu koristiti noću kako bi poboljšali san. Uz emolijense, pravilnom upotrebom kortikosteroida, uz nadzor lekara, dozirano i u kratkim vremenskim intervalima kako ne bi došlo do pojave neželjenih efekata, mogu se eliminisati simptomi kao što su crvenilo, zapaljenje, svrab, ukoliko se primeni na vreme. Oralne kortikosteroide treba izbegavati, jer se ekcem vraća nakon prekida korišćenja.

Ukoliko se sumnja na postojanje kožne bakterijske infekcije koja je mogla biti okidač za pogoršanje ekcema, gde su simptomi bol i pojava oticanja, preporuka je uvođenje antibiotika, a ako stanje zahteva, nekad je neophodno pristupiti sistemskoj terapiji. Veliki značaj ima profilaksa u vidu izbegavanja kontakta sa odgovarajućim alergenima i naročito zaštita kože (zaštitne rukavice, kreme paste). Ako izostane adekvatna nega kože, lečenje neće biti uspešno bez obzira na kvalitet preparata. Izbegavajte upotrebu proizvoda za higijenu koji sadrže natrijum lauril sulfat.

Trajnog leka nema, ali se stanje može kontrolisati promenom određenih životnih navika, kao što je tuširanje mlakom vodom i zamenom za sapun kao što su na primer: uljane kupke, nanošenje emolijentne kreme dva puta dnevno, blago tapkanje peškirom nakon tuširanja kako se ne bi dodatno iritirala koža i stvorilo pogodno tlo za nastanak novih infekcija, nošenje pamučne odeće, tuširanje odmah nakon sportskih aktivnosti, a tokom vrelih letnjih dana i po nekoliko puta dnevno.

Budući da je atopijski ekcem hronično stanje kože, ključ uspešne nege je nadzor dermatologa, doslednost i redovno praćenje promena na koži.

Najčešća pitanja roditelja je da li ekcem vremenom može da nestane?

Imajući u vidu da ova bolest utiče na kvalitet života, najpre dece, a onda i odraslih, zabrinutost je sasvim opravdana. Ekcem ne pogađa samo jednog člana porodice, već tu promenu osećaju svi u kući. Svaki član porodice mora da se prilagodi novonastaloj situaciji i izmeni dotadašnje uhodane životne navike, jer:

• 58% dece koja boluju od atopijskog dermatitisa ima poremećaj sna,
• 31% roditelja navodi da pravi promene u svakodnevnom životu,
• 85% roditelja smatra da ovo oboljenje deteta utiče na njihovo vlastito emocionalno stanje

Na pitanje da li ekcem može da nestane, odgovor zavisi od različitih faktora – imuniteta deteta, (ne)postojanja pridruženih bolesti kao što su astma ili alergijski rinitis i slično. Ekcem na dečijoj koži, nekada može trajati nekoliko meseci, a može i nekoliko godina. Pedeset posto beba se izleči do svoje pete godine, dok određen procenat uspe i tokom puberteta da prevaziđe ovu bolest. Kod određenog broja pacijenata ostaje do kraja života.

Preporuke za prevenciju i ublažavanje ekcema kod dece

Izbegavati pretople prostorije, koristiti ovlaživače vazduha, redovna i obavezna upotreba emolijensa nekoliko puta dnevno, nošenje pamučne garderobe, redovno provetravanje prostorije, dovoljan unos tečnosti tokom dana, jer koža se leči i “iznutra”, tuširanje mlakom vodom uljanim kupkama, tapkanje kože peškirom, izbegavanje neadekvatnih kozmetičkih preparata, invazivnih sapuna, alkohola, a uvesti preparate koji sadrže ceramide.

U dogovoru sa lekarom, korigovati i ishranu, jer će odgovarajući dijetetski režim u velikoj meri poboljšati nutritivni status i crevnu mikrofloru, koji su indirektno odgovorni za regulaciju imunog odgovora organizma na alergene i druge okidače ekcema. Iz tog razloga sve više lekara i dermatologa preporučuje upotrebu probiotika u periodu od 3 meseca.

Ukoliko se pregledom ustanovi da postoje okidači koji pogoršavaju stanje kože, potrebno ih je izbegavati. To često mogu da budu alergije na namirnice.

Sadržaj na našem sajtu je opšte informativnog karaktera i ne predstavlja zamenu za savet i pregled lekara. Ukoliko planirate primenu informacija dobijenih na našem sajtu potrebno je prethodno posavetovati se sa lekarom.