Alergija

Alergija je stanje preterane reakcije na određene alergene.


Šta je alergija?

Alergiju kao bolest modernog doba ima oko 30% osoba na svetu. To znači da od deset ljudi koje sretnete na ulici bar troje se bori sa nekom vrstom alergije. Najnovija istraživanja pokazuju da za obolevanje ne mora postojati genetska predispozicija. Savremeni način života, u kom ljudi sve više vremena provode u zatvorenom prostoru, sa sve manje kontakata sa prirodom i životinjama, kao i promene u načinu ishrane, dovodi do povećane osetljivosti na različite alergene.

Alergija je stanje preterane reakcije na određene alergene, kako inhalacione, tako i nutritivne, koja se može manifestovati u vidu respiratornih smetnji, smetnji sa varenjem ili promena na koži.

Šta je alergologija?

AlerAlergija Dr Žutićgologija se bavi dijagnostikovanjem i lečenjem bolesti izazvanih alergijama. Jedna je od najmlađih medicinskih disciplina koja identifikuje faktore koji uzrokuju alergije i pomaže pacijentima da ublaže simptome, spreče početno pojavljivanje alergije i, ukoliko je moguće, leče poremećaje koje alergije prouzrokuju. Naime, alergologija se bavi reakcijama organizma na prisustvo različitih alergena u vazduhu ili u namirnicama.

Šta su alergeni?

Alergeni su izazivači alergija, supstance na koje organizam reaguje preteranom osetljivošću. Ima ih na stotine, a najčešći alergeni su: polen, kućna prašina, lekovi, neke namirnice, životinjska dlaka, ujedi insekata…

Najčešći simptomi alergije

Alergije se mogu pojaviti na različitim delovima tela, ali najčešća mesta gde se pojavljuju su nos, oči, pluća, sinusi, grlo, koža i unutrašnji organi. Najčešći simptomi su: kijanje, curenje nosa, nagomilavanje sluzi u bronhijama i kratak dah, svrab, osip po telu. Alergije se nekada mogu manifestovati i povraćanjem, dijarejom, stomačnim grčevima, glavoboljom.

Neke alergijske reakcije mogu i da se komplikuju ukoliko se ne leče. Na primer, nelečena polenska alergija se može razviti u astmu ili alergijski rinitis ili sinusitis.

Kada se radi alergo test?

Ukoliko se simptomi alergije javljaju u određenim periodima godine, prilikom kontakta sa određenom vrstom životinja ili u nekim specifičnim situacijama koje je pacijent primetio, potrebno je javiti se svom lekaru koji će Vas sigurno uputiti kod alergologa. Alergolog će detaljno proučiti istoriju bolesti, ispitati navike pacijenta i reakcije organizma na određene supstance, uputiti pacijenta na alergo test ili test iz krvi. Kožne probe s inhalacionim alergenima su pouzdanije od kožnih proba sa namirnicama. Alergo test nije bolan.

Lečenje alergija

Da bi se započelo sa lečenjem, neophodna je adekvatna dijagnostika, tj, pacijentu treba pouzdano utvrditi uzročnike alergije. Lečenje alergije ima tri koraka: Prevencija, farmakoterapija i imunoterapija. Pacijenti koji znaju na šta su alergični mogu izbegavati kontakt sa alergenima. Primera radi osobe alergične na dlaku psa ili mačke mogu izbegavati boravak u blizini ovih životinja. Nažalost, izbegavanje kontakta sa alergenima nije uvek moguće, posebno kod polenske alergije gde se ne može u potpunosti eliminisati izlaženje u prirodu. Pacijenti u tom slučaju dobijaju farmakoterapiju, a postoji i mogućnost imunoterapije.

Imunoterapija predstavlja kontinuiranu primenu odgovarajućih doza alergena sa ciljem stvaranja tolerancije organizma na alergen koji pacijentu uzrokuje neprijatne simptome. Preporuka je da se ova vrsta terapije primenjuje od tri do pet godina. Za ovaj vid terapije postoji i određeni protokol. Počinje se sa malim koncentracijama alergena, koje se postepeno povećavaju sve do pune terapijske doze, a sve u cilju da pacijentu sama terapija bude korisna, a da ne daje neželjene reakcije. Veoma je važno da pacijent izdrži terapiju do kraja, ne bi li se stvorila otpornost organizma na alergen. Cilj imunoterapije je da se poboljša kvalitet života pacijenta i da dovede do smanjenja, odnosno, odustva simptoma bolesti. Imunoterapija je jedina terapija alergija koja deluje na sam uzrok bolesti, a ne na njene simptome!

Pubertet i alergije

S obzirom na to da je broj alergena veoma veliki, alergije se javljaju u svakom životnom dobu, ali se najčešće javljaju u detinjstvu. Deca alergičnih roditelja imaju veću verovatnoću dobijanja alergije, ali se sve češće dešava da i oni koji nemaju genetsku osnovu, oboljevaju. Postoje slučajevi gde deca prerastu alergije i to najčešće u periodu puberteta što se povezuje sa jačanjem imunog sistema organizma. Skoro četvrtina dece preraste alergije u određenom uzrastu i to najčešće alergije na jaja i kravlje mleko. Dakle, tokom puberteta može doći do promena u rezultatima alergoloških testova, pa prema nalogu lekara, treba ponoviti test kako bi bili sigurni da je dete preraslo alergiju.

 

Imate li Vi alergije koje Vas ometaju?