Menopauza

Šta je menopauza?

Menopauza u užem smislu označava poslednju menstruaciju žene, odnosno to je period u životu žene tokom koga se redukuje proizvodnja polnih hormona – estrogena i progesterona. To se najčešće događa u periodu između 45. i 55. godine života, a u najvećem broju slučajeva oko 50. godine. Klimakterijum je period postepenog gašenja funkcije jajnika i obuhvata perimenopauzu, menopauzu i postmenopauzni period.

Ovo je prirodan biološki proces u životu svake žene, ali može biti izazvan i veštački - usled operativnih zahvata reproduktivnog sistema i organa kod žena.

U periodu koji prethodi menopauzi (perimenopauza), menstrualni ciklus žene može da postane neugodniji nego što je uobičajeno, promenjen u trajanju i intenzitetu, a javljaju se i promene poput neredovnosti ciklusa, koje mogu biti praćene promenama raspoloženja, poremećajem sna, usled hormonskih promena u organizmu.

Mogu se javiti i psihički problemi vezani za nedostatak estrogena i poremećaje spavanja. Konačno, snižavanje nivoa estrogena utiče na mnoge organe: vaginu, kosti, krvne sudove, grudi, kožu, urinarni trakt i probavni sistem.

Ovi procesi nisu kod svih žena isti i mogu biti manje ili više problematični.

Postoje istraživanja koja ukazuju da manifestacije menopauze delimično zavise od toga kakve navike žene neguju. Ukoliko je žena izložena stresu i nema zdrave životne navike, ako se neodgovarajuće hrani, simptomi menopauze mogu da budu pojačani.

Koji su simptomi menopauze?

Menopauza donosi različite simptome. Većina žena iskusi samo neke od njih:

• valunzi – talasi vrućine i znojenje
• promene u menstrualnom ciklusu
• poremećaji spavanja
• poremećaji raspoloženja
• suvoća kože, kose i vaginalne regije
• urinarna inkontinencija
• glavobolja
• umor
• promene telesne težine
• osteoporoza

Valunzi

Prisutni kod oko 75 posto žena, valunzi (talasi vrućine) su ponekad praćeni crvenilom lica i ubrzavanjem pulsa. Traju od 30 sekundi do dva minuta. Mogu biti spontani ili izazvani začinjenom hranom, toplim napicima, alkoholom, kofeinom ili stresom. Počinju da se pojavljuju noću, a nekada se manifestuju i tokom dana. Noću ih ponekad prati jako znojenje, koje remeti san. Valunzi obično traju nekoliko meseci i onda jenjavaju, ali mogu da traju i duži vremenski period.

Promene u menstrualnom ciklusu

Menstruacija postaje manje ili više obilna nego što je bila, odnosno menja se njen intenzitet, a i njena učestalost je nepravilna. Produžena krvarenja ili ciklusi na period kraći od 3 nedelje su signal da se javite vašem ginekologu.

Poremećaji spavanja

Pored nelagodnosti noćnog znojenja, hormonalne promene u menopauzi mogu izazvati nesanicu, sa negativnim posledicama koje utiču na koncentraciju i pamćenje.

Poremećaji u raspoloženju

Promene raspoloženja i razdražljivost koje su prisutne pre i tokom menopauze posledica su hormonalnih promena i poremećaja sna. Ponekada se primećuju i depresivne epizode.

Vaginalna suvoća

Pad nivoa estrogena u krvi dovodi do istanjenja sluznice vagine, predela vulve i uretre. Ove promene mogu imati uticaja na seksualni život, ponekad su pogoršane i smanjenjem želje za intimnim odnosima.

Urinarni poremećaji

Menopauza može biti praćena urinarnom inkontinencijom, ukoliko mišići perineuma izgube tonus. Veliki broj žena ignoriše ove poremećaje, koji ponekad mogu da budu veoma ponižavajući. Međutim, tretmani postoje i ne ustručavajte se da o tome razgovarate sa svojim lekarom.

Ostali znaci

Tokom menopauze, neke žene se žale na glavobolje, umor, bolove u mišićima i kostima, dobijanje na težini i na suvoću kože i kose.

Snižavanje nivoa estrogena ima dugoročne posledice po kosti, krvne sudove i srce. Posle menopauze, rizik od demineralizacije kostiju je veći, što dovodi do njihovog slabljenja i potencijalnih preloma u slučaju pada – to je osteoporoza.

Iako je rizik od kardiovaskularnih bolesti (visok krvni pritisak, bolest koronarne arterije, arteroskleroza, srčani udar, moždani udar) manji kod žena nego kod muškaraca, on se povećava posle menopauze. U periodu koji sledi nakon menopauze (postmenopauza) rizici sa kojima se suočavaju žene su visoki isto kao i oni sa kojima su izloženi muškarci iste starosne dobi.

Postupci koji pomažu kod menopauze

Postoje načini i mere koje vam mogu pomoći da prebrodite menopauzu:

• Jedite uravnoteženo i izbegavajte začinjene namirnice, kofein (kafu, čaj, čokoladu, gazirana pića) i topla ili alkoholna pića koja generišu valunge
• Obogatite svoju ishranu kalcijumom (mlekom i mlečnim proizvodima, mineralnim vodama bogatim kalcijumom, verovatno preparatima na bazi kalcijuma) i D vitaminom
• Bavite se sportskim aktivnostima (hodanje, plivanje, vožnja bicikla itd.) kako biste regulisale san i prevenirale pojavu depresije, osteoporoze, gojaznosti, povišen nivo holesterola i kardiovaskularne bolesti
• Opustite telo i um vežbajući jogu, meditaciju i radeći istezanja
• Posvetite vreme brizi o svom telu kroz masaže, hidrataciju i negu kože
• Pokušajte da pronađete nove aktivnosti i nova interesovanja i održite dobar krug prijatelja koji će vam pomoći da prođete kroz ovaj period bez problema.

Terapija kod menopauze

Kada su zdravstveni poremećaji povezani sa menopauzom ozbiljni i ometaju ženu u životnim aktivnostima i funkcionisanju, terapija se zasniva na prepisivanju polnih hormona, namenjenih da nadoknade pad njihovog nivoa u krvi.

Primenu hormonalnog tretmana menopauze treba da odredi i da redovno (najmanje jednom godišnje) procenjuje vaš ginekolog.

Ne ustručavajte se da pitate i porazgovarate sa svojim ginekologom o tegobama koje se vrlo lako mogu olakšati tokom menopauze!

Sadržaj na našem sajtu je opšte informativnog karaktera i ne predstavlja zamenu za savet i pregled lekara. Ukoliko planirate primenu informacija dobijenih na našem sajtu potrebno je prethodno posavetovati se sa lekarom. Za sva zakazivanja kod naših specijalista ginekologije i akušerstva možete pozvati na broj telefona: +381 11 301 83 33.

Cene pregleda