Dijabetes - sve što treba znati

Šta je dijabetes?

Šećerna bolest ili diabetes mellitus je najčešći poremećaj metabolizma ugljenih hidrata i masti koji nastaje zbog nedostatka ili neadekvatne funkcije hormona insulina. Kod obolelih od dijabetesa je nivo glukoze (šećera) u krvi povišen. U pitanju je hronična nezarazna bolest, koju nije moguće izlečiti, ali se može kvalitetno regulisati i držati pod kontrolom i na taj način, uz zdrave navike, živeti kvalitetan život.

Uzroci dijabetesa

Većina hrane koju jedemo pretvara se u glukozu koju naš organizam koristi za energiju. Pankreas (gušterača) proizvodi insulin, hormon koji reguliše nivo šećera u krvi i to tako da omogućava ulazak šećera u ćelije, gde se pretvara u energiju koja je potrebna telu. Višak šećera skladišti se uz pomoć insulina u mišiće i jetru. Ako insulina nema ili ga je nedovoljno ili mu je funkcija izmenjnena, šećer ne može da uđe u ćelije, ostaje u krvi i dolazi do povišenog nivoa šećera u krvi, što vodi ka razvoju bolesti.

Faktori rizika

Na nasledne faktore rizika za razvoj bolesti ne možemo da utičemo. Faktori na koje je moguć delimičan uticaj su virusne infekcije, ishrana i značaj dojenja do pune prve godine života. Takođe, neki specifični lekovi oštećuju ćelije pankreasa i na taj način loše utiču na proces stvaranja insulina.

Ono na šta možemo i moramo da utičemo kada je u pitanju rizik od razvoja dijabetesa je:

• Nezdrav način ishrane
• Nedovoljna fizička aktivnost
• Gojaznost
• Arterijski krvni pritisak
• Pušenje
• Alkoholizam

Najčešći simptomi

Simptomi šećerne bolesti su:

• prekomerna žeđ,
• učestala potreba za mokrenjem,
• neobjašnjivi gubitak telesne težine,
• umor,
• iscrpljenost,
• pojačana glad,
• smetnje u vidu,
• nedostatak koncentracije,
• suvoća i ispucalost kože,
• rane koje sporo zarastaju,
• neuobičajeno česte infekcije i glavobolje.

Tipovi dijabetesa

Dijabetes tip 1 nastaje kada gušterača, žlezda poznata i pod imenom pankreas, ne proizvodi ili nedovoljno proizvodi insulin.

Dijabetes tip 2 nastaje kada gušterača ne proizvodi dovoljno insulina ili ga telo ne koristi na pravilan način.

Trudnička šećerna bolest ili gestacijski dijabetes može da se razvije tokom drugog ili trećeg trimestra trudnoće.

Preddijabetes je oznaka za povišen nivo šećera u krvi, ali još uvek nedovoljno visok da se dijagnostifikuje kao dijabetes tipa 2.

Kod dijabetesa tip 2, na početku bolesti simptomi često nisu izraženi u tolikoj mjeri pa do postavljanja dijagnoze prosječno prođe 5-7 godina. Kod tipa 1 bolest nastaje iznenada.

U susret 14. novembru, Svetskom danu borbe protiv dijabetesa, koji predstavlja najveću svetsku kampanju u podizanju svesti o dijabetesu, pozivamo vas da prekontrolišete vrednosti šećera u krvi ukoliko sumnjate na bolest ili imate neke od gorenavedenih simptoma.

Moguće komplikacije izazvane dijabetesom

• Komplikacije na očima - dijabetesna retinopatija
• Bubrežne komplikacije - dijabetesna nefropatija, bubrežna slabost
• Neurološke komplikacije - dijabetesna neuropatija, periferna i autonomna neuropatija
• Kardiovaskularne komplikacije - hipertenzija, infarkt, šlog
• Dijabetesno stopalo

Dijagnostika dijabetesa

Prepoznavanje simptoma dijabetesa pomoći će vam da ga otkrijete na vreme, iako postoji mogućnost za razvoj bolesti bez iskazivanja simptoma. Zato se, ukoliko sumnjate na šećernu bolest, preporučuje testiranje nivoa šećera u krvi.

Dijagnoza za dijabetes se postavlja na osnovu upoređivanja izmerenih i referentnih vrednosti šećera u krvi:

• Normalna vrednost šećera izmerenog u krvi ne treba da prelazi 6.1mmol/L
• Povišena Glikemija – izmerena vrednost šećera između 6.1 i 7.0mmol/L
• Smanjena tolerancija glukoze – izmerena vrednost OGTT u 120 minutu od 7.8 do 11.1mmol/L
• Šećerna bolest (dijabetes mellitus) – vrednost šećera u krvi izmerena u 2 nezavisna merenja (dva dana), jednake i veće od 7.0mmol/L ili vrednost nivoa šećera u krvi izmerena u 120 minuta OGTT testa veća od 11.1mmol/L ili bilo kada u toku dana veća od 11.1mmol/L

Šta je test opterećenja glukozom?

U pitanju je test krvi kojim se utvrđuje nivo šećera i insulina u krvi. Radi se nakon obroka ili tako što se u kontrolisanim uslovima popije određena količina glukoze, a zatim se u određenim vremenskim razmacima vadi krv. Traje 2-3 sata i služi za dijagnostiku poremećaja odgovora organizma na metabolizam šećera.

Lečenje dijabetesa

Možda najteži korak u ovom procesu predstavlja prihvatanje dijagnoze i privikavanje na život sa bolešću. Dijabetes zahteva značajnu promenu životnog stila, koja podrazumeva:

• Redovno uzimanje lekova
• Redovne kontrole kod doktora
• Urednu higijenu i kontinuitet sna
• Prilagođavanje ishrane
• Uvođenje svakodnevne fizičke aktivnosti

Lečenje insulinom kod osoba sa šećernom bolešću tipa 1 je doživotno lečenje. Potrebno je naučiti kako nadoknađivati insulin ili kroz insulinsku pumpu kroz potkožnu infuziju ili samim injekcijama (penom). Da biste naučili kako pravilno da koristite insulin koji utiče na ishode lečenja, potrebni su saradnja sa doktorom i odlasci na redovne kontrole.

Dug i kvalitetan životni vek čoveka zavisi od načina života i motivacije da svoje glikemije drži pod kontrolom.

Kod osoba sa šećernom bolešću tipa 2 lečenje insulinom može biti potrebno povremeno i privremeno. Osim terapije lekovima, obavezne su dijetetske mjere (izbegavanje hrane bogate jednostavnim šećerima i hrane sa zasićenim masnim kiselinama, smanjenje konzumacije alkohola), redovna fizička aktivnost najmanje 30 minuta dnevno, održavanje telesne težine u poželjnim vrednostima, prestanak pušenja, kao i redovne kontrole u svrhu ranog otkrivanja mogućih komplikacija.

Koje su mere prevencije dijabetesa?

Šećerna bolest tip 1 se još uvek ne može prevenirati, mada nove studije obećavaju mogućnost prevencije kod male dece sa rizikom od nastanka dijabetesa. Zdrave navike koje se odnose na ishranu, fizička aktivnost i održavanje poželjne telesne težine mogu smanjiti rizik oboljevanja od šećerne bolesti tip 2. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, redovna šetnja od najmanje 30 minuta dnevno može smanjiti rizik od šećerne bolesti tip 2 za 35-40%.

Ishrana dijabetičara

Na početku terapije treba usvojiti ishranu koja podrazumeva nizak nivo ugljenih hidrata i odsustvo prostih šećera. Treba jesti integralni hleb umesto belog, lisnato i vodom bogato povrće, slabo ili na pari kuvano, salate i voće.

Imajte na umu da su u tekstu iznad navedene samo neke osnovne preporuke za prevenciju dijabetesa, kao i osnovni simptomi koje treba da prepoznate i na koje treba reagujete. Svaki pacijent je priča za sebe i naša preporuka je da se obratite lekaru specijalisti i pratite uputstva i preporuke koje dobijete od njega.

Sadržaj na našem sajtu je opšte informativnog karaktera i ne predstavlja zamenu za savet i pregled lekara. Ukoliko planirate primenu informacija dobijenih na našem sajtu potrebno je prethodno posavetovati se sa lekarom. Za sve konsultacije i zakazivanje pregleda u Dr Žutić klinici, možete pozvati naš call centar na broj +381 11 301 83 33.

Cene pregleda