Insulinska rezistencija

Insulinska rezistencija je poremećaj metabolizma koji karakteriše povišen nivo insulina u krvi, a nastaje zbog neadekvatne reakcije ćelija na dejstvo insulina.


Šta je to insulinska rezistencija?

Insulinska rezistencija je poremećaj metabolizma koji karakteriše povišen nivo insulina u krvi, a nastaje zbog neadekvatne reakcije ćelija na dejstvo insulina. Naime, insulin je hormon pankreasa koji omogućava ćelijama da koriste glukozu za energiju. Zbog insulinske rezistencije ćelije ne mogu da koriste glukozu jer slabo reaguju na insulin, pa se nivo insulina u krvi povećava. Na taj način dolazi do stanja koje je poznato kao povišeni šećer u krvi.

Insulinska rezistencija je jedan od glavnih faktora rizika za razvoj dijabetesa. Ali, ovaj poremećaj metabolizma je reverzibilan i postoji mogućnost da se izleči i da se spreči dalji razvoj bolesti.

Uzroci insulinske rezistencije

Konkretan uzrok insulinske rezistencije nije u potpunosti jasan. Međutim, brojni su uticaji koji dovode do insulinske rezistencije, a neki od njih su: genetska predispozicija, nezdravi životni stilovi, dugotrajna izloženost stresu, gojaznost, dugotrajna izloženost određenim lekovima i sl.

Simptomi insulinske rezistencije

Najčešći simptomi insulinske rezistencije su: pojačan apetit, čest osećaj žeđi, učestalo mokrenje, povećanje telesne težine, posebno u obimu struka, pospanost, neredovni menstrualni ciklusi, osećaj malodušnosti i bezvoljnosti.

Insulinska rezistencija – test i dijagnoza

Znate li da oko 30% stanovništva ima insulinsku rezistenciju!? Savremeni način života, nezdrava ishrana i slaba aktivnost umnogome doprinose povećanju broja ljudi sa ovim stanjem. Simptomi se ne javljaju brzo, te može proći i po nekoliko godina pre nego što osoba otkrije da ima ovaj poremećaj metabolizma. Kako bi se ispitalo da li neko ima ili ne insulinsku rezistenciju, potrebno je odraditi par testova i analiza, jer ne postoji jedan test kojim se to ispituje.

  • Hemoglobinski A1c test kojim se meri nivo glukoze u krvi za poslednja 2-3 meseca,
  • Test glukoze je laboratorijska analiza u kojoj se meri nivo šećera u krvi,
  • OGTT je oralni test tolerancije na glukozu kojim se procenjuje odgovor organizma na oralno unetu glukozu,
  • Lipidni status se proverava nizom testova kojima se utvrđuje nivo holesterola i triglicerida u krvi.

Rezultati ovih testova mogu varirati, pa je nekada po zahtevu endokrinologa potrebno ponoviti testiranja.

Insulinska rezistencija i trudnoća

Insulin je jako bitna komponenta za reprodukciju jer su metaboličke i reproduktivne funkcije usko povezane. Kao što nije dobro imati manjak insulina, isto tako nije dobro imati ni višak, jer to umnogome utiče na mogućnost začeća. Insulinska rezistencija ometa ili sprečava ovulaciju, može onemogućiti sazrevanje jajne ćelije, remetiti implantaciju oplođene jajne ćelije u zid materice, a može da bude i uzrok spontanog prekida trudnoće, a sve zbog hormonskog dizbalansa koji izaziva povišeni nivo insulina u krvi. Ovo stanje je često kod žena sa policističnim jajnicima što takođe povećava verovatnoću steriliteta.

S obzirom da je sama trudnoća stanje insulinske rezistencije žene koje u trudnoću uđu sa insulinskom rezistencijom mogu da očekuju da će se ona tokom trudnoće pogoršavati, pa je neophodno da se trudnice sa insulinskom rezistencijom redovno javljaju na zakazane preglede kod izabranog lekara.

Sve je više slučajeva trudnica koje nisu imale insulinsku rezistenciju, niti dijabetes, a kod kojih tokom trudnoće dođe do porasta nivoa glukoze u krvi i to se naziva gestacijski dijabetes. Ukoliko je nekontrolisan, gestacijski dijabetes može dovesti do ozbiljnih negativnih uticaja na razvoj bebe, pa je neophodno kontrolisati nivo glukoze u krvi i pratiti uputstva lekara i pridržavati se propisanog načina ishrane, a takođe se iz ovih razloga radi i OGTT test sa određivanjem glukoze u periodu od 26 do 28 nedelje trudnoće.

Lečenje insulinske rezistencije

Kada se uspostavi dijagnoza insulinske rezistencije, neophodno je krenuti sa lečenjem. Nisu u pitanju samo lekovi već potpuna promena životnih navika – pravilna ishrana, redovne fizičke aktivnosti, više kvalitetnog sna, a i izbegavanje stresa i stresnih situacija. Ukoliko promena životnih navika ne dovede do smanjenja insulinske rezistencije, neophodno je savetovati se sa endokrinologom oko medikamentozne terapije.

Ishrana kod insulinske rezistencije

Kada je reč o ishrani osoba koje imaju insulinsku rezistenciju, potrebno je, pre svega, napraviti nutritivno izbalansirani jelovnik. Pacijent mora da ima tri obroka i dve užine sa namirnicama koje su srednjeg ili niskog glikemijskog indeksa, bogate vlaknima i proteinima.

U slučaju insulinske rezistencije nije preporučljivo konzumiranje: namirnica koje sadrže šećer u bilo kom obliku, konditorskih proizvoda, pekarskih proizvoda od belog brašna, lisnatog testa, pržene, pohovane i masne hrane, sokova i alkoholnih pića.

Ukoliko imate neke od simptoma insulinske rezistencije, potrebno je javiti se lekaru opšte prakse koji će vas, po potrebi, uputiti endokrinologu.