Strano telo u nosu deteta - šta raditi u tim situacijama?

Šta sve detetu može pasti na pamet?

Jedan od opravdano najvećih strahova roditelja je šta raditi kada dete gurne neki predmet (strano telo) u nos. Realno, skoro da nema deteta koje to nije probalo. Iz radoznalosti, deca ispituju šta je sve izvodljivo, a spisak je dugačak. Potpuno je neverovatno šta sve može da im padne na pamet: dugmići, klikeri, zrno graška, kukuruza, pomfrit, lego kocka, bojice, perle... Dovoljno je da mogu bar delimično da uguraju strani predmet u nos i da ih to zabavi, barem u početku i ukoliko se ne iskomplikuje situacija.

Kako otkriti da je dete nešto stavilo u nos ukoliko se ne vidi?

Ukoliko predmet ne viri iz nosa, prisustvo istog može se ustanoviti i na osnovu sledećih simptoma: zapušenost nosa, otežano disanje, sekret vrlo neprijatnog mirisa (pogotovo kada je u pitanju nešto organskog porekla), svrab i/ili bol, blago krvarenje (epistaksa). Naime, naš imuni sistem reaguje na sve što smatra da nije prirodno za naše telo i stanje, usled toga dolazi do oslobađanje hemijske supstance “histamin” koja poveća protok krvi u sluznici nosa, što za posledicu ima otok sluznice nosa i zapušenost.

Kako znati da li je situacija hitna ili nije?

U zavisnosti od predmeta koje je dete ubacilo u nos, zavisi i ozbiljnost zdravstvenog stanja. Postoje stanja koja nisu hitna, kao na primer kada dete ubaci strani predmet neorganskog porekla u nos, a ne preti nikakva opasnost od njegovog pomeranja. Dato stanje svakako zahteva odlazak kod lekara i to kod specijaliste za uho grlo nos, pogotovu ako roditelj nije siguran koliko dugo je predmet u nosu. Takvo stanje lekar potvrđuje prednjom rinoskopijom i uklanja strano telo odgovarajućim instrumentom.

Međutim, ukoliko dete ušmrkne, tj. udahne strano telo i pomeri ga u donje disajne puteve, reč je o najurgentnijem stanju u medicini, jer može dovesti do smrtnog ishoda gušenjem. Početni simptomi su vrlo burni i nazivaju se traheobronhijalna drama. Dete intenzivno kašlje, ima plavičasto prebojenu kožu (cijanoza) i otežano disanje (dispneja).

Strana tela organskog porekla u trahejama i bronhi se ne vide rendgenskim snimkom, jer su nemetalna, pa je neophodno uraditi fleksibilnu ili rigidnu traheobronhoskopiju. Ukoliko se u disajnim putevima nađe kikiriki, koji deca najčešće isprobavaju da stave u nos, a koji se ponekad nađe u jednom od dva glavna bronha, dete nije životno ugroženo. Međutim, jedno od najopasnijih stranih tela za disajne puteve je zrno pasulja. Ono, u vlažnoj sredini, bubri, bilo da je u nosu ili dospe u disajne puteve, i tako zatvara disajne puteve čime dovodi do gušenja. Lekaru se treba javiti što hitnije.

Šta raditi, a šta ne?

Ono što svakako ne bi trebalo raditi je da se razni predmeti (kašičica, pinceta, štapići za uši…) dodatno guraju detetu u nos u pokušaju da se ukloni strano telo. Sve što će se postići jeste da će se zaglavljeni predmet još dublje gurnuti i vađenje će učiniti težim i komplikovanijim.

Ponekad dete samostalno izduva predmet iz nosa usled plača. Ukoliko je u pitanju starije dete svakako ga treba ohrabriti da pokuša da izduva nos, ali nikako pojedinim metodama doprineti dodatnom, komplikovanijem stanju.

Da li je potrebna terapija nakon vađenja stranog tela iz nosa?

Terapija nakon uklanjanja stranog tela, zavisi od toga da li je strano telo organskog ili neorganskog porekla, ali i od dužine stajanja tela u nosu. U većini slučajeva, terapija nakon intervencije nije neophodna.

Ukoliko niste sigurni da li je dete nešto ubacilo u nos, obavezno se javite lekaru! 

Sadržaj na našem sajtu je opšte informativnog karaktera i ne predstavlja zamenu za savet i pregled lekara. Ukoliko planirate primenu informacija dobijenih na našem sajtu potrebno je prethodno posavetovati se sa lekarom.

Dr Žutić klinika call centar 011 301 83 33

Cena ORL pregleda