Bubna opna je elipsasta kožno fibrozno sluzokožna membrana debljine od 0.1mm koja graniči spoljašnje i srednje uho i ima važne uloge u celom sistemu sluha.
Ona se deli u dva regiona: labavi deo (lat. pars flaccida) koji je prekriven kožom sa spoljnje strane, vezivnim tkivom u središnjem delu i sluzokožom na unutrašnjoj strani i zategnuti deo (lat. pars tensa) koji je sa spoljne strane prekriven kožom, a na unutrašnjoj strani sluzokožom.
Prikupljanjem zvučne energije iz spoljašnjeg uha, bubna opna prenosi vibracije ka unutrašnjem uhu kroz sistem slušnih koščica.
Bubna opna takođe ima važnu ulogu u zaštiti srednjeg uha tako što sprečava spoljašnje uticaje (voda, bakterije, strana tela) da dođu u kontakt sa njim, time štiti sterilnu sredinu srednjeg uha od infekcije.
Shodno tome da je bubna opna membrana debljine čitavih 0.1mm često je zbog svoje pozicije i ranjivosti sklona povredama. Raznovrsni uzroci dovode do njenog pucanja, tj. perforacije i dele se na direktne i indirektne.
Direktne:
Mehaničke povrede kao što su udarci i ulazak stranih tela unutar ušnog kanala koji probijaju membranu. Najčešći direktni uzrok perforacije bubne opne je štapic za uši, ali i akumulacija tečnosti sa unutrašnje strane, kao što je upala srednjeg uha, koja skupljanjem gnojne tečnosti može da dovede do pucanja bubne opne usled pritiska na membranu.
Indirektne:
Barotraume koje su posledica velike razlike vazdušnog pritiska u srednjem uhu i vazdušnog pritiska u spoljašnjem okruženju i na taj način dolazi do pucanja bubne opne, najčešće u situacijama poletanja i sletanja aviona, kao i tokom ronjenja.
Akustične traume mogu da dovedu do pucanja bubne opne. One se javljaju u obliku veoma jakog zvuka kao što su eksplozija ili pucanje iz vatrenog oružja.
Najčešći simptomi povrede bubne opne su:
Ukoliko pacijent ima neke od simptoma pucanja bubne opne sledi pregled otorinolaringologa otoskopijom, koristeći medicinsku spravu zvanu otoskop uz pomoć koje se može videti da li je došlo do perforacije bubne opne. Takođe mogu da se urade testovi kao što je audiometrija za procenu sluha i test procene integriteta i stanja uha kao što je timpanometrija kako bi se utvrdilo pucanje bubne opne.
Obično nema posebnog tretmana za traumatsko pucanje bubne opne. U većini slučajeva ona sama zarasta u roku od 3 meseca.
U nekim slučajevima gde bubna opna ne zarasta dovoljno brzo ili usled drugih problema moguća je potreba za hirurškom procedurom koja se zove miringoplastika kako bi se reparirala bubna opna.
Ukoliko se pucanje bubne opne desilo usled infekcije doktor može prepisati oralni antibiotik ili antibiotske kapi za uši kako bi se infekcija uklonila i omogućila da se bubna opna oporavi.
Kako bi se sprečila sekundarna infekcija srednjeg uha usled puknute bubne opne mogu se preventivno prepisati antibiotici. Važno je izbegavati da u uho uđe voda jer se na taj način pospešuje razmnožavanje bakterija unutar srednjeg uha, što može da dovede do sekundarne infekcije.
U slučaju pucanja bubne opne mogu se javiti posledice, pogotovo ukoliko nije uspela da se izleči nakon 3 meseca, a to su:
Kako biste sprečili pucanje bubne opne važno je da:
Sadržaj na našem sajtu je opšte informativnog karaktera i ne predstavlja zamenu za savet i pregled lekara. Ukoliko planirate primenu informacija dobijenih na našem sajtu potrebno je prethodno posavetovati se sa lekarom. Za sve dileme, konsultacije i zakazivanja pregleda, možete pozvati call centar Dr Žutić klinike 011 30 18 333.
Cena | |
---|---|
ORL pregled | 5,000.00 RSD |
ORL pregled - Prof dr Baljošević Ivan | 7,000.00 RSD |