Razgovor sa gastroenterologom

„Da li moram da uradim gastroskopiju?“, „Kolonoskopija me plaši – da li je zaista neophodna?“, „Osećam samo nadutost, da li je to dovoljan razlog za pregled?“ ili „Mogu li hemoroide da lečim sam/a?“
Ovo su samo neka od pitanja koja pacijenti svakodnevno postavljaju gastroenterologu.
Problemi sa varenjem često počinju simptomima koje lako pripišemo stresu, ishrani ili „osetljivom stomaku“. Nadutost, gorušica, bol u stomaku, promena ritma pražnjenja ili krv u stolici mogu delovati bezazleno, ali ponekad predstavljaju razlog za detaljniji gastroenterološki pregled.
Naš specijalista internista-gastroenterolog Dr Aleksandar Stanojević, odgovarao je na najčešća pitanja pacijenata i pojasnio kada su gastroskopija i kolonoskopija zaista potrebne, kako izgledaju pregledi i zašto prevencija ima posebno mesto u gastroenterologiji.

Kada je potrebno uraditi gastroskopiju?

Odluka zavisi od godina pacijenta, njegovih tegoba, trajanja simptoma, prethodnih nalaza i faktora rizika.

Kod mlađih osoba hitna indikacija za gastroskopiju može biti samo sumnja na krvarenje, dok se kod ostalih pacijenata odluka donosi na osnovu kompletne kliničke slike.

Gastroskopija može biti indikovana kod tegoba kao što su dugotrajna gorušica, bol ili nelagodnost u gornjem delu stomaka, otežano gutanje, mučnina i povraćanje, kao i kod određenih simptoma koji mogu ukazivati na krvarenje ili anemiju.

Kod simptoma sa takozvanim alarmnim znacima, kao što su krvarenje, gubitak telesne težine, otežano gutanje ili anemija, potreba za endoskopskom procenom je posebno važna.

Važno je da se ne postavlja dijagnoza samo na osnovu jednog simptoma. Gastroenterolog procenjuje kompletnu kliničku sliku i donosi odluku o daljoj dijagnostici.

Da li gastroskopija boli i kako izgleda pregled?

Ovo je verovatno jedno od najčešćih pitanja i jedan od najvećih razloga zbog kojih pacijenti odlažu pregled.

Gastroskopija je kratkotrajna procedura koja se izvodi tako što se tanki fleksibilni endoskop plasira kroz usta, preko jednjaka, do želuca i dvanaestopalačnog creva. Na taj način lekar direktno vidi sluzokožu gornjeg dela digestivnog trakta i može da uoči promene koje se ne mogu proceniti samo na osnovu simptoma ili laboratorijskih analiza.

Sam pregled nije bolan, ali može biti neprijatan i izazvati nagon za povraćanjem ili osećaj pritiska u grlu. U našoj klinici Dr Žutić u Beogradu, pregled se obavlja u analgosedaciji.

Cilj je da pregled bude što bezbedniji i komforniji za pacijenta.

Zašto se tokom gastroskopije uzima biopsija?

Mnogi pacijenti se iznenade kada čuju da se tokom gastroskopije uzimaju uzorci tkiva, čak i kada promena na prvi pogled nije dramatična.

Biopsija je mali uzorak sluzokože koji se šalje na patohistološku analizu. Ona lekaru može pružiti informacije koje se ne mogu dobiti samo posmatranjem sluzokože.

Tokom gastroskopije mogu se uzimati uzorci iz želuca i dvanaestopalačnog creva. Analiza može pomoći u proceni gastritisa, prisustva bakterije Helicobacter pylori, kao i određenih promena povezanih sa reakcijom na gluten, odnosno celijakijom.

Upravo zato gastroskopija nije samo „gledanje želuca“. Ona predstavlja dijagnostički pregled koji je neophodan za izbor daljeg lečenja i praćenja pacijenta.

Kada je potrebna kolonoskopija?

Kolonoskopija je pregled debelog creva i predstavlja jedan od najvažnijih pregleda u dijagnostici bolesti donjeg dela digestivnog sistema.

Važnu indikaciju za njeno obavljanje predstavlja anemija usled nedostatka gvožđa, kao i pojava krvi u stolici i drugih simptoma koji mogu ukazivati na krvarenje ili promene u debelom crevu.

Kolonoskopija se može preporučiti i kod određenih promena u pražnjenju creva, dugotrajnih tegoba ili kada postoji sumnja na zapaljensku ili drugu bolest debelog creva.

Kod osoba bez simptoma kolonoskopija može imati i preventivnu ulogu, ali trenutak kada treba početi skrining zavisi od životne dobi i individualnog rizika.

Od koje godine treba razmišljati o preventivnoj kolonoskopiji?

Ovo pitanje nema univerzalni odgovor.

Za osobe prosečnog rizika, savremene međunarodne preporuke u mnogim sistemima počinju skrining kolorektalnog karcinoma oko 50. godine.

Međutim, ukoliko postoji porodična istorija raka debelog creva ili određenih polipa, preporuke mogu biti drugačije i pregled se može savetovati ranije, odnosno već od 40. godine života.

Zato je važno da lekar zna da li je neko od bliskih članova porodice imao karcinom debelog creva, ali i u kojim godinama je bolest dijagnostikovana. Što je bolest kod bliskog srodnika nastupila ranije, to je važnije individualno proceniti rizik i planirati skrining.

Drugim rečima, preporuke služe kao putokaz, ali nisu zamena za individualnu procenu gastroenterologa.

Da li kolonoskopija može da spreči rak debelog creva?

Upravo u tome leži jedna od najvećih vrednosti kolonoskopije.

Tokom pregleda lekar može otkriti polipe, odnosno promene koje mogu predstavljati prekancerozne lezije. Polip se uklnja tokom same endoskopske procedure i šalje na patohistološku analizu.

Zbog toga kolonoskopija nije samo pregled kojim se „traži rak“.

Kolonoskopija omogućava da se određene promene pronađu i uklone pre nego što potencijalno napreduju.

Kako izgleda kolonoskopija i da li boli?

Pre same kolonoskopije neophodna je priprema creva. Pacijent dan pre pregleda dobija precizna uputstva o ishrani i uzimanju rastvora za čišćenje creva. Kvalitet pripreme veoma je važan jer lekar mora imati dobru preglednost cele sluzokože.

Tokom kolonoskopije fleksibilni endoskop se plasira kroz završni deo debelog creva i lekar pregleda čitavu dužinu debelog creva, a po potrebi i završni deo tankog creva.

U našoj klinici Dr Žutić u Beogradu kolonoskopija se, izvodi u kratkotrajnoj analgosedaciji, sa ciljem da pregled bude što komforniji za pacijenta.

Ako se tokom pregleda uoči promena, lekar može uzeti biopsiju ili, kada je moguće, odmah ukloniti polip.

Šta ako se pronađe polip? Da li to znači da imam rak?

Ne.

Polip nije isto što i karcinom. Postoje različite vrste polipa i njihov značaj zavisi od veličine, izgleda, histološkog tipa i drugih karakteristika.

Zato se uklonjeni polip šalje na patohistološku analizu. Tek na osnovu tog nalaza lekar može proceniti kakva je promena bila i da li je potrebno dalje praćenje.

Takođe, interval do naredne kolonoskopije ne određuje se isto za svakog pacijenta. Zavisi od rezultata prethodnog pregleda i karakteristika pronađenih promena.

Osećam nadutost - da li je to razlog za pregled gastroenterologa?

Nadutost je veoma česta tegoba. Može biti povezana sa načinom ishrane, gutanjem vazduha, intolerancijama, funkcionalnim poremećajima digestivnog sistema i brojnim drugim faktorima.

Ipak, ukoliko je nadutost uporna, novonastala, izražena ili udružena sa drugim simptomima, pregled gastroenterologa je posebno opravdan.

Posebno je važno obratiti pažnju na pojavu krvi u stolici, neobjašnjiv gubitak telesne težine, anemiju, trajnu promenu pražnjenja creva, uporne bolove ili druge simptome koji predstavljaju razlog za dodatnu obradu.

Drugim rečima, nije svaki simptom razlog za endoskopiju, ali nije ni dobro svaki simptom mesecima ignorisati.

Imam hemoroide. Mogu li sam/a da kupim čepiće u apoteci?

Kratkotrajna upotreba preparata za hemoroide može biti deo simptomatskog pristupa kod određenih tegoba, ali problem nastaje kada se terapija koristi dugo i bez procene uzroka.

Hemoroidi su često povezani sa otežanim pražnjenjem i tvrdom stolicom. Ako je stolica tvrda i pacijent se napinje, lokalna terapija može ublažiti simptome, ali ne rešava osnovni problem.

Zato je pristup često potrebno kombinovati: istovremeno tretirati same hemoroide i regulisati pražnjenje creva, odnosno postići mekšu i uredniju stolicu.

Ako se tegobe ponavljaju, traju ili se javlja krvarenje, pregled gastroenterologa je apsolutno indikovan.

Da li krv u stolici znači da imam hemoroide?

Ne.

Ovo je jedna od najvažnijih poruka za pacijente koji imaju hemoroide: postojanje hemoroida ne znači automatski da je svako krvarenje posledica hemoroida.

Zato je pregled gastroenterologa neophodan.

Da li je bolje čekati da se pojave simptomi ili raditi preventivne preglede?

Preventivni pregled ima jednu veliku prednost: ne čeka da se bolest oglasi simptomima.

Neke promene u digestivnom traktu mogu dugo biti potpuno bez simptoma. Upravo zbog toga skrining kolorektalnog karcinoma ima važnu ulogu kod osoba odgovarajuće životne dobi i rizika. Međunarodne smernice preporučuju skrining prosečno rizičnih odraslih počev od 50. godine, uz individualizaciju kod starijih osoba i raniji početak kod određenih rizičnih grupa.

Sa gastroskopijom je situacija nešto drugačija. Ona se ne radi automatski svakoj zdravoj osobi određene dobi, već se indikacija procenjuje prema simptomima, faktorima rizika i kliničkoj slici.

Prevencija zato ne znači da svi treba da rade sve preglede. Prevencija znači da pravi pregled uradimo u pravom trenutku.

Koliko često treba ponavljati gastroskopiju ili kolonoskopiju?

Na ovo pitanje ne postoji univerzalan odgovor.

Nakon normalnog pregleda interval zavisi od razloga zbog kojeg je pregled urađen, nalaza, porodičnog rizika i drugih faktora. Ako su pronađeni polipi ili druge promene, interval praćenja određuje se prema njihovim karakteristikama.

Zato nije dobro porediti sopstveni nalaz sa nalazom prijatelja ili člana porodice i zaključivati da je potreban pregled „svakih pet“ ili „svakih deset godina“.

Plan kontrola treba da odredi gastroenterolog na osnovu konkretnog nalaza.

Koje simptome ne bi trebalo ignorisati?

Nije svaki bol u stomaku razlog za paniku, ali postoje simptomi zbog kojih ne treba odlagati razgovor sa lekarom.

Posebnu pažnju zahtevaju: krv u stolici ili crna stolica, neobjašnjiv gubitak telesne težine, anemija, otežano gutanje, uporno povraćanje, trajna promena ritma pražnjenja creva, dugotrajni ili progresivni bolovi u stomaku i novonastale tegobe koje se ne smiruju.

Ovi simptomi ne znače automatski da postoji ozbiljna bolest. Oni znače da je potrebno utvrditi njihov uzrok.

Gastroenterolog ne leči samo simptome - cilj je pronaći uzrok

Jedna od najvažnijih stvari koju pacijenti treba da znaju jeste da gastroenterologija nije samo pitanje „šta da popijem za želudac“.

Iza gorušice, nadutosti, zatvora, proliva ili bolova u stomaku mogu stajati potpuno različiti uzroci. Nekada je dovoljna promena navika i ishrane, nekada lekarska terapija, a nekada je potrebna detaljnija dijagnostika.

Zato je najvažnije da se simptomi posmatraju u kontekstu celokupnog zdravstvenog stanja.

Kada je vreme da zakažete pregled gastroenterologa?

Ako se tegobe ponavljaju, traju duže nego što očekujete ili se pojavio simptom koji ranije niste imali, razgovor sa gastroenterologom može biti prvi korak ka odgovoru.

U našoj klinici Dr Žutić u Beogradu, pacijentima su dostupni specijalistički pregledi iz oblasti interne medicine i gastroenterologije, kao i endoskopska dijagnostika.

Dr Aleksandar Stanojević, internista-gastroenterolog, kroz razgovor sa pacijentom i pregled procenjuje koje su dalje analize zaista potrebne, jer cilj nije raditi što više pregleda, već napraviti dobar dijagnostički plan za konkretnog pacijenta.

Za pitanja i zakazivanje pregleda obratite se timu Specijalne bolnice Dr Žutić.

Najbolji pregled je onaj koji uradimo na vreme.

Sadržaj na našem sajtu je opšte informativnog karaktera i ne predstavlja zamenu za savet i pregled lekara. Ukoliko planirate primenu informacija dobijenih na našem sajtu potrebno je prethodno posavetovati se sa lekarom. Za sve konsultacije i zakazivanje pregleda, pozovite Dr Žutić kliniku na 011 301 83 33.

Cene pregleda i endoskopija