Povišena temperatura kod dece

Kod zdravog deteta normalna telesna temperatura je 36 - 37 stepeni. Ona po malo varira u toku dana (najniža je ujutru, a najviša kasno posle podne) i zavisno od fizičke aktivnosti deteta. Zato temperaturu treba meriti nakon što je dete mirovalo bar 1 sat. Temperatura niža od 36 stepeni ponekad se javlja kod zdravih beba i male dece i nije razlog za zabrinutost ako se dete oseća dobro. Temperaturu do 39 °C smatramo srednje povišenom, a visoka je preko 39°C.

Za merenje temperature može se koristiti toplomer sa elektronskim digitalnim merenjem. Toplomeri sa elektronskim digitalnim merenjem mere tempereturu bubne opne, aksilarnu temperaturu (merenjem temperature ispod pazuha), a temperetura se može meriti i trakom koja se prislanja na čelo. Roditelji treba da znaju da je rektalna temperatura u normalnim okolnostima uvek viša od aksilarne (merene ispod pazuha) za nekih 0,5°C (normalna rektalna temperatura je do 37,5°C).

Povišena temperatura predstavlja vid odbrane organizma od infekcije i stoga se temperatura do 38,5 ne obara. Centar u hipotalamusu-delu mozga je zadužen za termoregulaciju i najčešće i bez lekova, normalizuje povišenu temperaturu za nekoliko dana ukoliko nije visa od 38.5 Takođe temperatura može poslužiti da se proceni težina bolesti i efikasnost terapije.

Po stručnom vodiču, roditelj treba da potraži pomoć lekara ukoliko:

• je beba mlađa od 3 meseci – Odmah je odvesti kod lekara!;
• beba ima manje od 6 meseci i temperaturu preko 38°C;
• dete bilo kog uzrasta ima aksilarnu temperaturu (merenu ispod pazuha) preko 38,5°C i loše opšte stanje;
• dete bilo kog uzrasta ima aksilarnu temperaturu (merenu ispod pazuha) veću od 40°C;
• je dete neobično pospano ili vrlo uznemireno;
• beba ima znake dehidratacije - retko mokri ili ne mokri uošte (suva pelena), plače oskudno ili bez suza, oči su joj upale, usta suva, jezik obložen a fontanela uvučena, ne uzima tečnost;
• boluje od neke hronične bolesti (srčana, neurološka, bubrežna oboljenja i sl.);
• je ranije imala febrilne konvulzije (fras);
• ne može da spava, smeta joj svetlo, odbija da jede i sl.;
• kod naglog skoka temperature nakon par dana umerenih simptoma;
• ima druge simptome: bolno grlo, ukočen vrat, bol u ušima, probleme sa disanjem, bol u stomaku, povraćanje, učestale stolice, neobjašnjiv osip i sl.;
• ukoliko temperatura ne može da se snizi ni pored davanja lekova.

Kada se takođe javiti pedijatru:

• Dete izgleda bolesno iako je temperatura pala.
• Detetu se stanje pogoršava.
• Temperatura se održava više od 24 časa kod deteta mlađeg od 2 godine.
• Temperatura se održava više od tri dana kod dece starije od 2 godine.

Dva su načina snižavanja povišene temperature – rashlađivanje (fizički način) i lekovi (farmakološki).

• Rashlađivanje je brz, lak i efikasan pomoćni način snižavanja temperature ukoliko niste u mogućnosti da detetu date lek. Dete treba kupati ili tuširati 5-10 minuta mlakom vodom, temperature oko 37°C (nikako hladnom ili pretoplom), u dobro zagrejanom kupatilu. Nakon tuširanja ga obući u tanju pamučnu odeću.
• Lekovi, tzv. antipiretici, predstavljaju osnovni način borbe sa visokom telesnom temperaturom, ali ih treba davati tek nakon što ona pređe 38- 38,5°C.
  
  Lekovi se doziraju na osnovu telesne težine deteta, a u skladu sa uputstvom proizvođača. Na tržistu imamo Paracetamol u sirupu i supozitrjama i Brufen sirup pod različitim nazivima. Treba imati oba leka, jer se mogu i kombinovati na 4h-6h. Supozitorije se daju kod povraćanja, jer je to put kojim se lek može apsorbovati, kao i kod viših temperatura, jer je dejstvo brže.

Takođe, detetu koje je pod temperaturom dajte da pije što više tečnosti. Bebama koje sisaju nudite što češće podoje.

Roditelji povišenu temperaturu često poistovećuju sa bolešću, zaboravljajući da je ona zapravo samo prirodna reakcija našeg organizma, i često u panici dete vode kod lekara i pri najmanjem skoku temperature. Treba sačekati najmanje 24h - 36h jer se posle toga i preko lab nalaza uz klinički pregled može sa većom sigurnošću postaviti tačna dijagnoza i napraviti dalji terapijski plan.

Dr Ljiljana Leković
pedijatar