Povišena temperatura kod dece

14 FEB 2020

Kod zdravog deteta normalna telesna temperatura je 36 - 37 stepeni. Ona po malo varira u toku dana (najniža je ujutru, a najviša kasno posle podne) i zavisno od fizičke aktivnosti deteta. Zato temperaturu treba meriti nakon što je dete mirovalo bar 1 sat. Temperatura niža od 36 stepeni ponekad se javlja kod zdravih beba i male dece i nije razlog za zabrinutost ako se dete oseća dobro. Temperaturu do 39 °C smatramo srednje povišenom, a visoka je preko 39°C.

Za merenje temperature može se koristiti toplomer sa elektronskim digitalnim merenjem. Toplomeri sa elektronskim digitalnim merenjem mere tempereturu bubne opne, aksilarnu temperaturu (merenjem temperature ispod pazuha), a temperetura se može meriti i trakom koja se prislanja na čelo. Roditelji treba da znaju da je rektalna temperatura u normalnim okolnostima uvek viša od aksilarne (merene ispod pazuha) za nekih 0,5°C (normalna rektalna temperatura je do 37,5°C).

Povišena temperatura predstavlja vid odbrane organizma od infekcije i stoga se temperatura do 38,5°C ne obara. Centar u hipotalamusu-delu mozga je zadužen za termoregulaciju i najčešće i bez lekova, normalizuje povišenu temperaturu za nekoliko dana ukoliko nije visa od 38.5°C Takođe temperatura može poslužiti da se proceni težina bolesti i efikasnost terapije.

Po stručnom vodiču, roditelj treba da potraži pomoć lekara ukoliko:

• je beba mlađa od 3 meseca – Odmah je odvesti kod lekara!;
• beba ima manje od 6 meseci i temperaturu preko 38°C;
• dete bilo kog uzrasta ima aksilarnu temperaturu (merenu ispod pazuha) preko 38,5°C i loše opšte stanje;
• dete bilo kog uzrasta ima aksilarnu temperaturu (merenu ispod pazuha) veću od 40°C;
• je dete neobično pospano ili vrlo uznemireno;
• beba ima znake dehidratacije - retko mokri ili ne mokri uošte (suva pelena), plače oskudno ili bez suza, oči su joj upale, usta suva, jezik obložen a fontanela uvučena, ne uzima tečnost;
• boluje od neke hronične bolesti (srčana, neurološka, bubrežna oboljenja i sl.);
• je ranije imala febrilne konvulzije (fras);
• ne može da spava, smeta joj svetlo, odbija da jede i sl.;
• kod naglog skoka temperature nakon par dana umerenih simptoma;
• ima druge simptome: bolno grlo, ukočen vrat, bol u ušima, probleme sa disanjem, bol u stomaku, povraćanje, učestale stolice, neobjašnjiv osip i sl.;
• ukoliko temperatura ne može da se snizi ni pored davanja lekova.

Kada se takođe javiti pedijatru:

• Dete izgleda bolesno iako je temperatura pala.
• Detetu se stanje pogoršava.
• Temperatura se održava više od 24 časa kod deteta mlađeg od 2 godine.
• Temperatura se održava više od tri dana kod dece starije od 2 godine.

Kako spustiti povišenu temperaturu?

Dva su načina snižavanja povišene temperature – rashlađivanje (fizički način) i lekovi (farmakološki). Način koji ćete primeniti prvenstveno zavisi od visine telesne temperature ali i od toplote periferije tela (šake i stopala) vašeg deteta:

Temperatura ne prelazi 38 – 38,5°C

Ukoliko temperatura deteta ne prelazi 38 – 38,5°C detetu nije potrebno davati lekove za spuštanje temperature (antipiretike) već ga možemo samo rashlađivati, što predstavlja brz, lak i efikasan pomoćni način snižavanja temperature. Način rashlađivanja će zavisiti od toga da li je periferija detetovog tela (šake i stopala) topla ili hladna.

• Ukoliko je periferija tela (šake i stopala) topla dete možete kupati ili tuširati 5-10 minuta mlakom vodom, temperature oko 37°C (nikako hladnom ili pretoplom), u dobro zagrejanom kupatilu. Nakon tuširanja ga obući u tanju pamučnu odeću. Takođe ga možete orošavati, odnosno brisati dete vlažnom pelenom ili peškirom.
• Ukoliko je periferija tela hladna i dete drhti nemojte ga tuširati i orošavati već ga samo raskomotite a šake i stopala trljajte i zagrevajte. Pratite temperaturu deteta jer je hladna periferija tela pokazatelj da temperatura i dalje raste i da će možda postojati potreba da se primeni lek.

Temperatura prelazi 38 – 38,5°C

Kada temperatura prelazi 38 – 38,5°C potrebno je da se primene lekovi za snižavanje povišene telesne temperature. Lekovi, tzv. antipiretici, predstavljaju osnovni način borbe sa visokom telesnom temperaturom.

Lekovi se doziraju na osnovu telesne težine deteta, a u skladu sa uputstvom proizvođača i pedijatra. Na tržistu imamo Paracetamol u sirupu i supozitrjama (čepićima) i Brufen sirup pod različitim nazivima. Treba imati oba leka, jer se mogu i kombinovati na 4h-6h. Supozitorije (čepići) se daju kod povraćanja, jer je to put kojim se lek može resorbovati, takođe kod viših temperatura se preporučuje njihovo davanje jer im je dejstvo brže.

U trenutku kada se detetu daju lekovi biće potreban određen period vremena da oni počnu da deluju pa se u ovom periodu može takođe primeniti neka od metoda rashlađivanja (raskomotiti dete, tuširati ga ili orošavati, ali sve u okviru preporuka u odnosu na toplotu periferije tela)

Frikcije - masaža alkoholom je prevaziđena metoda zbog iritacije kože i potencijalne pojave urtikarije i toksičnog dejstva alkohola na dete.

Detetu koje je pod temperaturom dajte da pije što više tečnosti. Bebama koje sisaju nudite što češće podoje.

Roditelji povišenu temperaturu često poistovećuju sa bolešću, zaboravljajući da je ona zapravo samo prirodna reakcija našeg organizma, i često u panici dete vode kod lekara i pri najmanjem skoku temperature. Treba sačekati najmanje 24h - 36h jer se posle toga i preko laboratorijskih nalaza (krvna slika, CRP i urin) uz klinički pregled pedijatra može sa većom sigurnošću postaviti tačna dijagnoza i napraviti dalji terapijski plan.