Operacija krajnika - Tonsilektomia sa ugradnjom ventilacionih cevčica

Šta su krajnici?

Krajnici su limfno tkivo koje učestvuje u odbrambenom mehanizmu organizma kao filter koji zadržava bakterije i druge mikroorganizme, čime sprečava nastajanje infekcija.

Kada je potrebno operisati krajnike?

Postavlja se pitanje zašto uopšte vaditi krajnike kada oni vrše funkciju u odbrambenom mehanizmu organizma? Bitna je činjenica da tu funkciju imaju samo zdravi krajnici, dok bolesni krajnici mogu biti uzrok mnogih zdravstvenih problema i izvor stalnih infekcija.

Problemi koji se javljaju kod pacijenata sa obolelim krajnicima su:

• česte upale krajnika (ponekad u vidu gnojne angine a ponekad samo kao upale krajnika)
• česte upale ušiju (koje se manifestuju bolom u uhu, ponekad i curenjem sekreta iz uha)
• otežano disanje na nos
• hrkanje pri spavanju
• slabim napredovanjem kod dece
• slabiji apetit
• loš san

Ako se ne uklone bolesni krajnici postoji mogućnost da se jave i veoma ozbiljni problemi, sa mogućim trajnim posledicama:

• problemi sa zglobovima (upala zglobova)
• problemi sa srcem (bakterijski endokardit)
• problemi sa bubrezima (upala bubrega)
• problemi sa sluhom

Kada se dijagnostikuje hronično zapaljenje krajnika i proceni da je potrebna operacija pacijenti obično postave pitanje kada treba izvršiti operaciju, u kom uzrastu kada su pacijenti deca, i da li postoji neko godišnje doba koje je izrazito povoljno ili izrazito nepovoljno za tu intervenciju.

Ova operacija se uglavnom ne vrši pre treće godine života, ali uvek postoje i izuzetci i situacije kada to treba uraditi i ranije. Ne postoji godišnje doba koje je izrazito povoljno ili izrazito nepovoljno za ovu intervenciju. Pošto ova operacije nije vitalna i hitna, pacijent se operiše samo kada nije u nekoj akutnoj infekciji.

Operacija se vrši u opštoj klasičnoj endotrahealnoj anesteziji, koja je vrlo kratka i ne ostavlja nikakve posledice. Mogući rizici kod ove operacije su krvarenje (koje može biti opasno ako nije uočeno), infekcije i povreda mekog nepca.

Operacijom krajnika rešavaju se mnogi problemi koje pacijenti imaju sa grlom, nosem i ušima. Ne mogu se rešiti apsolutno svi problemi odnosno da pacijent nikada više ne boluje od infekcija grla, nosa i ušiju, ali će ove infekcije biti daleko ređe.

Kada postoji problem koji zahteva ugradnju ventilacionih cevčica?

Ukoliko ste primetili da pored čestih upala krajnika i upala ušiju, koje su indikacija za operaciju krajnika, dete često traži da mu ponovite nešto što mu je rečeno, odnosno da slabije čuje tih razgovor i zvuke, može postojati potreba da se pored operacije krajnika uradi i ugradnja ventilacionih cevčica.

Lekar će na pregledu uraditi timpanometriju na osnovu koje će zaključiti da li se u srednjem uhu vašeg deteta nalazi gust lepljivi sekret koji onemogućava normalno kretanje bubne opne, pa samim tim i pomeranje slušnih koščica. Taj sekret tu nastaje kada srednje uho nije u mogućnosti da se preko eustahijeve tube (tuba koja povezuje nos i srednje uho) normalno ventiliše, i sekret nestaje samo kada se opet omogući normalno ventiliranje srednjeh uha preko tube.

Razlog začepljenja tube je najčešće nabujali treći krajnik, koji tubu svojom masom zatvara, ali razlog može biti i natečena sluznica u tubi usled neke infekcije ili usled alergije. Lekar će prvo odrediti terapiju vašem detetu koja je usmerena na izlečenje infekcije odnosno smirivanja alergije da bi se natečena sluznica vratila u normalno stanje i time tuba ponovo otvorila odnosno postala prohodna. Dete se prati 3-4 meseca, daju se sekretolitici, lekovi za alergiju, koriste se specijalni nosni baloni. Oni su klinički efikasan ne-hirurški tretman, koji kod poremećaja ventilacije srednjeg uha na prirodan način ponovo dovodi do izjednačavanja pritiska.

Ukoliko terapija ne pokaže nikakve rezultate jedino rešenje je intervencija ugradnje ventilacionih cevčica. Ovu intervenciju ne treba dugo odlagati jer ukoliko se gust sekret duže vreme ne ukloni iz srednjeg uha može doći do trajnog oštećenja lanca slušnih koščica i samim tim do trajnog oštećenja sluha.

Priprema za operaciju

Pre operacije je potrebno uraditi preoperativnu pripremu koja obuhvata:

KOD DECE

1. Pregled pedijatra
2. Laboratoriju
3. Bris grla i bris nosa

KOD ODRASLIH (stariji od 15 godina)

1. Pregled interniste sa EKG-om
2. Laboratoriju
3. Bris grla i bris nosa
4. RTG pluća

Potrebno je da pedijatar/internista na osnovu pregleda i urađene laboratorije i dijagnostike da zaključak/saglasnost da za pacijenta nema kontraindikacija za opštu anesteziju i da se može operisati. Važno je napomenuti da lekar prilikom pregleda pacijenta može tražiti dodatne laboratorijske analize ili dodatne preglede kako bi sa sigurnošću utvrdio zdravstveno stanje pacijenta.

Preoperativnu pripremu možete uraditi kod nas ili kod svog izabranog lekara. Ukoliko preoperativna priprema nije urađena u našoj ustanovi morate nam pre termina operacije javiti da je pacijent dobio potvrdu da se može operisati i na dan operacije nam dostaviti sve laboratorijske nalaze kao i nalaz lekara na uvid.

NAPOMENA: Rezultati laboratorije i zaključak pedijatra/interniste ne smeju biti stariji od 7 dana od zakazanog termina operacije.

Kakav je postoperativni tok?

Jedno kraće vreme nakon anestezije pacijent je pospan i uglavnom spava, mada je kod dece česta reakcija u vidu uznemirenosti, plakanja i nervoze, pa je zato bitno da roditelji budu uz dete, da mu nešto pričaju, da ga maze, tako da se dete brzo smiri.

Oporavak nakon operacije je čisto individualan, kod nekoga je kraći a kod nekoga duži. U postoperativnom toku pacijent ima bolove pri gutanju i pričanju, a moguće je da ima i minimalno povišenu temperaturu (do 38 stepeni C). Ovi problemi se rešavaju davanjem analgetika (koji smiruju bol i skidaju temperaturu).

U toku dve nedelje nakon operacije biće dobrih i loših dana. Deca po pravilu lakše podnose period posle operacije dok je kod odraslih to individualno i u mnogome zavisi od njihovog ličnog stepena tolerancije bola.

U prvih 14 dana oporavka preporučuje se da se pacijent kloni većeg društva i bolesnih osoba pošto je u ovom periodu veoma podložan infekcijama.

Deca posle operacije treba da odsustvuju iz kolektiva (škola ili vrtić) 14 dana, a ukoliko su u pitanju odrasli oni isto toliko moraju odsustvovati sa posla.

Ono što često brine pacijente nakon operacije je pojava belih naslaga na mestu gde su bili krajnici. Ova pojava ne predstavlja gnoj već su to naslage fibrina (kruste na sluznici) i ne treba da vas brine. Ove naslage otpadaju 7. i 14. dana nakon operacije kojom prilikom može nastupiti blago krvarenje kada to zahteva kontrolu hirurga.

Postoji samo jedno pravilo ponašanja kod ugrađenih cevčica - ne sme voda da uđe u uho. Da bi se sprečilo kvašenje uha preporučuje se da se prilikom tuširanja i pranja kose u uši deteta stave tamponi. Ukoliko se nema tampon dovoljno je na vatu staviti malo masne neutralne kreme i potom vatu staviti u spoljni slušni kanal. Nakon tuširanja se vata vadi i baca. Dete se u svakom drugom pogledu ponaša sasvim normalno.

VAŽNO JE NAPOMENUTI DA JE POTREBNO JAVITI SE SVOM LEKARU UKOLIKO DOĐE DO BILO KAKVE POJAVE KRVARENJA U PERIODU OD DVE NEDELJE NAKON OPERACIJE.

Ishrana posle operacije

Sve vreme oporavka nakon operacije pacijent je na posebnom režimu ishrane, koji podrazumeva mlaku ili hladnu hranu. U samom početku postoperativnog toka, odnosno prvih 7 dana nakon operacije, hrana treba da bude tečna ili kašasta, pasirana (da ne povredi ranu) a zatim se postepeno prelazi na normalnu ishranu.

Posle 7 dana a sve do isteka dve nedelje (14 dana) od operacije pacijent mora izbegavati "grubu hranu", odnosno svu hranu koja bi mogla dovesti do povrede operisanog dela i dovesti do krvarenja. Pod „grubom hranom“ podrazumevamo tvrdu hranu kao što su na primer prženi krompirići, orašasti plodovi (kikiriki, badem, orasi...), korica hleba, čips ili bilo koje grickalice...

Sve vreme oporavka hrana i piće ne smeju da budu izrazito topli, kiseli, ljuti, gazirani i slani. Preporučuje se uzimanje ne preterano hladnog sladoleda.

Koliko dugo cevčice ostaju u uhu?

Cevčica ostaje u uhu od 6 meseci do godinu dana. Najčešce sama ispadne u ušni kanal odakle ili sasvim sama ispadne ili se ispere zajedno sa ušnom masti kod ORL lekara. Ukoliko cevčice ne ispadnu do godinu dana one se odstranjuju u opštoj anesteziji. Cevčice ne bi trebalo da stoje duže od godinu dana jer se u suprotnom može dogoditi da na bubnoj opni ostane trajni otvor nakon vađenja cevčice. Ova komplikacija se dogada izuzetno retko.

Ma koliko roditeljima često izgledalo strašna i sama pomisao na ugradnju cevčica u uši njihovog deteta, moraju znati da ukoliko se posle odguvarajuće terapije nije poboljšao sluh, odnosno timpanometrija i dalje pokazuje da u srednjem uhu ima sekreta, nemojte odlagati ovu intervenciju jer u suprotnom vašem detetu može trajno biti oštećen sluh.

Sadržaj na našem sajtu je opšte informativnog karaktera i ne predstavlja zamenu za savet i pregled lekara. Ukoliko planirate primenu informacija dobijenih na našem sajtu potrebno je prethodno posavetovati se sa lekarom.

Cena operacije

(obuhvata sve troškove osim preoperativne pripreme)