Nervoza srca

Nervoza srca definiše se kao tegoba gde se ne može pronaći organski uzrok. Drugi uobičajeni termini su „neuroza srčane anksioznosti“, „kardijalni anksiozni poremećaj“, „srčana fobija“, „funkcionalne srčane tegobe“ i „somatoformni autonomni funkcionalni poremećaji kardiovaskularnog sistema“. Iako se srčana nervoza retko dijagnostikuje, procenjuje se da otprilike 30% do 40% pacijenata sa kardiovaskularnim poremećajima zapravo pati od funkcionalnih tegoba.

Simptomi

Srčana nervoza može se manifestovati u različitim oblicima, uključujući fizičke simptome, emocionalne reakcije i potrebu za uveravanjem.

Osobe koje pate od ove vrste anksioznosti često doživljavaju palpacije, bol u grudima i osećaj nedostatka vazduha, što može dovesti do uverenja da se radi o srčanom udaru. Takva misao dodatno pojačava anksioznost i strah. Ljudi sa ovim stanjem mogu postati preterano svesni svakog osećaja u grudima, iako ne moraju svi simptomi biti povezani sa srcem.

Pored fizičkih simptoma, srčana nervoza često prati i uporne misli i emocije, poput stalne brige o zdravlju srca. Ova konstantna zabrinutost može biti emocionalno iscrpljujuća i dovesti do izbegavanja aktivnosti za koje se veruje da mogu izazvati srčane simptome, uključujući čak i svakodnevne i zdrave navike, poput druženja ili vežbanja.

Kao posledica svega ovoga, javlja se i snažna potreba za uveravanjem. Osobe sa ovim tipom anksioznosti često traže podršku i potvrdu od okoline – bilo od porodice, prijatelja ili lekara. Uobičajeno je i traženje redovnih kontrola i dodatnih pregleda, čak i kada su svi rezultati testova normalni, kako bi se smanjio strah i nesigurnost. Ova potreba za uveravanjem predstavlja najčešće osnovni aspekt anksioznosti u vezi sa srcem i ukazuje na važnost psihološke podrške u lečenju ovog stanja.

Uzroci i faktori rizika

Srčana nervoza prilično je česta pojava kod osoba koje su u prošlosti doživele neki problem sa srcem. Doživljavanje srčanog problema, posebno infarkta, često predstavlja neočekivno i traumatično iskustvo za one koji su ga doživeli, što može dovesti do trajnih promena u načinu života. Uz potrebu za novim lekovima, javlja se i strah od mogućnosti ponovnog događanja, što može izazvati stalnu zabrinutost i anksioznost.

Međutim, anksioznost vezana za srce može se pojaviti i kod osoba koje nemaju dijagnostikovanu srčanu bolest niti istoriju srčanih problema. Iako su im rezultati testova normalni, neki pacijenti i dalje osećaju simptome koji podsećaju na srčane probleme i traže redovne kontrole kako bi dobili uverenje da je njihovo srce u redu. Ovakva anksioznost može biti izazvana različitim faktorima, uključujući stres, strah od bolesti ili čak preteranu brigu o zdravlju, što ukazuje na važnost psihološke podrške i pravilnog informisanja pacijenata.

Kako razlikovati srčanu nervozu od srčanog udara?

Razlikovanje srčane nervoze i stvarnog srčanog udara može biti izazovno. Nervoza srca često izaziva fizičke simptome, poput bola u grudima, ubrzanog rada srca i slično, koji mogu ličiti na simptome srčanih oboljenja. Bez medicinskih testova i dijagnostike, teško je sa sigurnošću utvrditi razliku.

Međutim, postoje određene karakteristike koje mogu pomoći u razlikovanju srčane nervoze od srčanog udara. Na primer, tokom srčane nervoze, bol obično ostaje lokalizovan u grudima, dok se kod srčanog udara bol širi i zrači u druge delove tela, poput ruku, vrata ili vilice.

Takođe, srčani udar obično izaziva osećaj pritiska u grudima, koji se često opisuje kao da nešto teško, poput slona, sedi na grudima. S druge strane, srčana nervoza može uzrokovati oštar ili ubadajući bol.

Pored toga, srčani udar često je povezan sa fizičkim naporom, dok srčana nervoza može biti izazvana emocionalnim stresom ili se pojaviti bez očiglednog razloga.

Ključni savet je da se uvek potraži medicinska procena ukoliko postoji sumnja na srčani problem. Na taj način može se isključiti akutno stanje, a ukoliko se potvrdi da je reč o nervozi srca, pacijentu se može pružiti potrebna podrška i uverenje. Ovo je posebno važno kako bi se sprečila nepotrebna anksioznost i omogućilo pravilno upravljanje simptomima.

Dijagnostika

Dijagnoza srčane nervoze postavlja se kroz detaljan medicinski pregled i procenu psihičkog stanja. Prvi korak uključuje isključivanje stvarnih srčanih ili drugih fizičkih problema, što se obično radi uz pomoć testova poput EKG-a, krvnih analiza, holter monitoringa ili stresa testa. Ako su svi rezultati uredni, a pacijent i dalje oseća simptome poput bola u grudima, ubrzanog lupanja srca ili osećaja nedostatka vazduha, može se posumnjati na srčanu nervozu.

Lekar zatim detaljno razgovara sa pacijentom o simptomima, njihovom trajanju i okolnostima pod kojima se javljaju, kako bi utvrdio da li su povezani sa anksioznošću ili paničnim napadima.

Psihološka procena je takođe ključna, jer srčana nervoza često prati anksiozne poremećaje, a stručnjak može koristiti upitnike ili intervjue kako bi potvrdio dijagnozu. Takođe, važno je isključiti druga stanja koja mogu imitirati srčane probleme, poput hiperventilacije ili hormonskih promena.

Nakon što se isključe fizički uzroci, pacijentu se objašnjava priroda srčane nervoze i njen odnos sa anksioznošću, što je važno za smanjenje straha i nesigurnosti. Ukoliko se dijagnoza potvrdi, preporučuje se psihoterapija, posebno kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT), koja pomaže u razumevanju i prevazilaženju anksioznosti, a u nekim slučajevima može biti potrebna i medicinska terapija, poput davanja antidepresiva ili anksiolitika. Dijagnoza i lečenje zahtevaju strpljenje i saradnju između pacijenta, lekara i psihologa kako bi se osiguralo da su svi aspekti stanja pravilno shvaćeni i tretirani.

Kako se nositi sa nervozom srca?

• Edukacija – bolje razumevanje srčanog zdravlja može pomoći u razlikovanju normalnih od abnormalnih simptoma. Razgovor sa lekarom o zabrinutostima i pitanjima vezanim za srce može pružiti jasnije informacije i smanjiti nesigurnost.
• Relaksacione tehnike - duboko disanje, meditacija i joga, takođe mogu biti od velike pomoći u smanjenju anksioznosti i njenih fizičkih simptoma
• Promena navika - smanjenje unosa kofeina i alkohola može doprineti smanjenju simptoma anksioznosti, jer ove supstance mogu pojačati osećaj nervoze. Redovna fizička aktivnost ima dvostruku korist: poboljšava zdravlje srca i smanjuje nivo anksioznosti, pružajući osećaj blagostanja
• Traženje stručne pomoći - psihoterapeut može pomoći u razvoju mehanizama za suočavanje sa anksioznošću i istraživanju osnovnih uzroka koji doprinose ovom stanju

Ukoliko primetite simptome poput bola u grudima, ubrzanog lupanja srca, osećaja nedostatka vazduha ili druge znake koji vas zabrinjavaju, važno je da ih ne ignorišete. Srčana nervoza i drugi slični problemi mogu imati značajan uticaj na vaš svakodnevni život, ali pravoremena dijagnoza i adekvatan tretman mogu doneti olakšanje i poboljšati vaše zdravlje.

Naš stručni tim i savremeni pristup dijagnostici i lečenju vam je uvek na raspolaganju, ne oklevajte da nas kontaktirate ukoliko imate nekih sumnji ili pitanja.

Sadržaj na našem sajtu je opšte informativnog karaktera i ne predstavlja zamenu za savet i pregled lekara. Ukoliko planirate primenu informacija dobijenih na našem sajtu potrebno je prethodno posavetovati se sa lekarom.

Cena pregleda