Kronova bolest

Šta je Kronova bolest?

Kronova bolest je autoimuna bolest koja uzrokuje upalu sluznice i zidova creva. Ovo može dovesti do simptoma poput bolova u stomaku, proliva, umora, gubitka težine i problema s apsorpcijom hranjivih materija.

Upala uzrokovana Kronovom bolešću može zahvatiti različite delove probavnog trakta kod različitih osoba, a najčešće pogađa tanko crevo. Upala se često može proširiti i na dublje slojeve creva.

Iako Kronova bolest može biti neugodna i zahtevna, terapije mogu znatno smanjiti simptome i dovesti do dugotrajnih perioda bez simptoma te pomoći u lečenju upale. Uz odgovarajuću terapiju, mnogi ljudi s Kronovom bolešću mogu voditi kvalitetan i aktivan život.

Uzroci i rizici Kronove bolesti

Još uvek nije poznat tačan uzrok Kronove bolesti, ali se smatra da je povezana s nepravilnim odgovorom imunološkog sistema.

Imunološki sistem se aktivira kako bi uništio štetne mikroorganizme koji uđu u telo, a upala je znak da se organizam bori protiv njih. Kada pretnja prođe, imunološki sistem se smiruje, a upala nestaje.

Međutim, kod autoimunog odgovora, imunološki sistem prekomerno reaguje i napada organizam. Kod Kronove bolesti, imunološki sistem može pogrešno napasti zidove creva.

Faktori koji doprinose nastanku:

• Genetika: Ako imate biološkog roditelja, brata, sestru ili nekog drugog člana porodice s Kronovom bolešću, veća je verovatnoća da ćete i vi biti podložni riziku. Određene genetske mutacije takođe mogu povećati šanse za razvoj bolesti.
• Pušenje: Pušenje cigareta udvostručava rizik za razvoj Kronove bolesti i može uzrokovati teži oblik bolesti.
• Operacija slepog creva: Studije sugerišu da ljudi koji su imali operaciju slepog creva mogu imati veći rizik za razvoj Kronve bolesti. Razlozi za ovo nisu u potpunosti jasni, ali ako je operacija potrebna, ne treba je izbegavati.
• Stres: Odgovor tela na stres može doprineti pojavi simptoma i pogoršanju bolesti.

Simptomi Kronove bolesti

Simptomi Kronove bolesti mogu se razvijati postepeno ili se pojaviti iznenada. Mogu varirati od blagih do teških. Kod nekih ljudi simptomi su prisutni sve dok se ne pronađe odgovarajuće lečenje, dok kod drugih dolaze i prolaze. Razdoblje kada su simptomi aktivni naziva se "izbijanje" ili "epizoda".

Najčešći znakovi i simptomi Kronove bolesti uključuju:

• Bol ili grčeve u stomaku
• Promene u kvalitetu stolice
• Gubitak apetita i gubitak težine
• Krv u stolici (rektalno krvarenje)
• Ranice u ustima ili bol u ustima i desnima
• Groznicu i umor (osećaj iscrpljenosti koji se ne popravlja odmorom)
• Apscese ili infekcije oko analnog kanala

Kronova bolest može uzrokovati i simptome izvan probavnog trakta, uključujući:

• Artritis ili bol u zglobovima
• Osip na koži
• Upalu očiju, poput uveitisa i episkleritisa
• Bubrežne kamence
• Osteoporozu (gubitak koštane mase)
• Kožne izrasline (često oko analnog područja)
• Upalu žučnih kanala

Testovi i dijagnostika

Većina ljudi kojima se dijagnostikuje Kronova bolest prvo poseti lekara opšte prakse zbog promena u stolici, bolova u stomaku ili neobjašnjivog gubitka težine. Dalje ispitivanje vrši gastroenterologa.

Vaš lekar će razmotriti vašu medicinsku istoriju. Takođe će obaviti fizički pregled. Mogu biti neophodni različiti testovi kako bi se isključila druga stanja pre postavljanja dijagnoze.

Laboratorijski testovi:

• Test krvi: Test krvi proverava broj krvnih zrnaca i sastav krvi kako bi se utvrdili znakovi Koronve bolesti. Povišen broj belih krvnih zrnaca može ukazivati na upalu ili infekciju, dok nizak broj crvenih krvnih zrnaca može ukazivati na anemiju, što je često kod Kronove bolesti. Povišen nivo C-reaktivnog proteina (CRP), kojeg proizvodi jetra, može ukazivati na aktivnu upalu.
• Test stolice: Ovaj test analizira uzorak stolice kako bi se otkrile bakterije ili paraziti i isključile infekcije koje uzrokuju hronični proliv.

Obavezna dijagnostika podrazumeva:

• Gastroskopija: Tokom ove procedure lekar koristi tanku cev sa kamerom i svetlom (endoskop) koja se uvodi u digestivni trakt radi snimanja.
• Kolonoskopija: Tokom ovog postupka, lekar koristi endoskop za pregled unutrašnjosti debelog creva i donjeg dela tankog creva (ileuma).

Dopunska dijagnostika podrazumeva:

• Kompjuterizovana tomografija (CT) skeniranje: CT snimanje koristi rendgenske zrake za stvaranje slika probavnog trakta i procenu ozbiljnosti upale.
• Magnetna rezonanca (MRI): MRI koristi veliki magnet i radio talase za stvaranje slika unutrašnjosti tela. Posebno je koristan za prikazivanje fistula oko tankog creva i anusa.

Lečenje Kronove bolesti

Trenutno ne postoji lek za Kronovu bolest, ali postoji nekoliko različitih terapija, i nijedna nije univerzalno efikasna za sve pacijente.

Vaš lekar će raditi s vama kako bi preporučio odgovarajuću terapiju za lečenje.

Lečenje Kronove bolesti obuhvata lekove koji smanjuju upalu i umiruju imunološki odgovor. Istraživanja sugerišu da kontrola upale može poboljšati dugoročne ishode bolesti. Takođe će vam možda trebati lekovi za regulisanje određenih simptomima, kao što su bol ili dijareja.

• Steroidi: Kortikosteroidi i budezonid smanjuju upalu kratkoročno, ali se retko koriste za dugoročno upravljanje simptomima.
• Anti-inflamatorni lekovi: 5-aminosalicilati su anti-inflamatorni lekovi koji se uglavnom koriste za ulcerozni kolitis, ali imaju ograničenu korist kod osoba sa Kronovom bolešću.
• Imunomodulatori: Imunomodulatori deluju tako što menjaju funkcionisanje vašeg imunološkog sistema. Vrste poznate kao imunosupresivi umiruju imunološki odgovor. Primeri uključuju azatioprin i metotreksat.
• Biološki lekovi: Biološki lekovi ciljaju proteine koji izazivaju preteranu reakciju imunološkog sistema. Postoji širok spektar bioloških lekova koji se primenjuju putem infuzije ili injekcije. Opcije uključuju TNF inhibitore, integrin inhibitore, IL-12/23 inhibitore i IL-23 inhibitore.
• Antibiotici: Antibiotici mogu tretirati komplikacije Kronove bolesti. Teške infekcije mogu dovesti do apscesa ili fistula.
• Lekovi protiv dijareje: Lekovi na recept, kao što je loperamid, mogu zaustaviti tešku dijareju.
• Terapije za bolove: Postoji nekoliko terapija koje mogu pomoći kod bolova povezanih sa Kronovom bolešću.

Svi lekovi imaju svoje rizike i prednosti. Vaš lekar će raditi s vama kako bi izabrao lekove koji će vam najverovatnije pomoći i pratio vaše stanje kako bi osigurao da terapija deluje.

Život sa Kronovom bolešću

Kronova bolest nije smrtonosna, i osobe sa Kronovom bolešću mogu živeti jednako dugo kao i osobe koje je nemaju. Ipak, važno je upravljati stanjem kako bi se sprečile komplikacije, jer Kronova bolest može povećati rizik od određenih stanja.
Ukoliko primetite bilo kakve simptome koji mogu ukazivati na Kronovu bolest, kao što su bolovi u stomaku, hronični proliv ili gubitak težine, neophodno je da se obratite stručnjaku. Mi smo tu da vam pružimo podršku i stručnu pomoć u dijagnostici i lečenju. Ne čekajte da simptomi postanu ozbiljniji - kontaktirajte nas kako bismo zajedno našli put ka vašem blagostanju.

Sadržaj na našem sajtu je opšte informativnog karaktera i ne predstavlja zamenu za savet i pregled lekara. Ukoliko planirate primenu informacija dobijenih na našem sajtu potrebno je prethodno posavetovati se sa lekarom. Za sve konsultacije i zakazivanje pregleda, pozovite Dr Žutić kliniku na 011 301 83 33.

Cena pregleda