Hrčete ili se budite umorni? Možda je u pitanju sleep apnea

Sleep apnea - poremećaj koji ne treba zanemariti

Većina ljudi veruje da je hrkanje samo neprijatna navika koja smeta partneru ili ukućanima. Međutim, kada je praćeno prekidima disanja tokom spavanja, jutarnjim umorom i dnevnom pospanošću, hrkanje može biti znak ozbiljnog poremećaja poznatog kao sleep apnea ili apneja u snu.

Sleep apnea nije rezervisana samo za starije osobe ili osobe sa viškom kilograma. Može se javiti kod muškaraca i žena svih uzrasta, ali i kod dece. Ukoliko se ne prepozna i ne leči na vreme, može uticati na kvalitet sna, koncentraciju, raspoloženje, ali i povećati rizik od brojnih zdravstvenih komplikacija.

Zato je važno znati kako prepoznati simptome i kada potražiti pomoć ORL specijaliste ili drugog odgovarajućeg stručnjaka.

Šta je sleep apnea?

Sleep apnea predstavlja poremećaj tokom kojeg dolazi do ponavljanih prekida disanja za vreme spavanja. Tokom tih kratkotrajnih pauza organizam dobija manje kiseonika, a mozak reaguje tako što vas nakratko "budi" kako bi se disanje ponovo uspostavilo.

Većina ljudi tih buđenja nije ni svesna, ali upravo zbog njih san postaje isprekidan i nekvalitetan.

Najčešći oblik je opstruktivna sleep apnea (OSA), koja nastaje kada dolazi do privremenog zatvaranja gornjih disajnih puteva tokom sna.

Zašto nastaje sleep apnea?

Disajni putevi tokom spavanja prirodno postaju opušteniji. Kod pojedinih osoba taj prostor se dodatno sužava, pa vazduh ne može nesmetano da prolazi.

Najčešći faktori rizika su:

• višak telesne težine,
• anatomski uski disajni putevi,
• uvećani krajnici,
• devijacija nosne pregrade,
• hronično zapušen nos,
• alergijski rinitis,
• pušenje,
• konzumiranje alkohola pred spavanje.

Važno je naglasiti da sleep apnea može postojati i kod osoba koje nemaju nijedan od ovih faktora.

Kako prepoznati simptome?

Najčešći simptomi javljaju se upravo tokom noći, ali posledice osećamo tokom celog dana.

Osobe sa sleep apneom često imaju:

• glasno i učestalo hrkanje,
• pauze u disanju koje primećuje partner,
• naglo buđenje sa osećajem gušenja,
• nemiran san,
• često mokrenje tokom noći,
• suva usta po buđenju.

Tokom dana mogu se javiti:

• hroničan umor,
• glavobolja nakon buđenja,
• pad koncentracije,
• razdražljivost,
• pospanost,
• smanjena radna sposobnost.

Mnogi pacijenti godinama ne povezuju ove simptome sa kvalitetom sna.

Zašto sleep apnea nije samo problem hrkanja?

Kada organizam tokom noći više puta ostane bez dovoljne količine kiseonika, srce i krvni sudovi rade pod dodatnim opterećenjem.

Nelečena sleep apnea povezuje se sa povećanim rizikom od:

• hipertenzije,
• poremećaja srčanog ritma,
• infarkta miokarda,
• moždanog udara,
• dijabetesa tipa 2,
• hroničnog umora i depresije.

Upravo zato sleep apnea predstavlja medicinski problem koji zahteva ozbiljan pristup.

Sleep apnea kod dece

Iako se sleep apnea najčešće povezuje sa odraslima, može se javiti i u dečijem uzrastu.

Jedan od najčešćih uzroka sleep apnee kod dece je uvećan treći krajnik (adenoid) ili uvećani nepčani krajnici. Kada dođe do suženja disajnog puta, dete može glasno hrkati, disati na usta, nemirno spavati ili praviti kratke pauze u disanju.

U takvim slučajevima ORL pregled je od velikog značaja, a kod pojedine dece upravo operacija trećeg krajnika (adenoidektomija) predstavlja efikasno rešenje koje značajno poboljšava kvalitet sna i disanja.

Alergije i sleep apnea

Osobe koje pate od alergijskog rinitisa često imaju dugotrajno zapušen nos, zbog čega dišu na usta.

Takvo disanje povećava otpor u disajnim putevima i može doprineti nastanku ili pogoršanju sleep apnee.

Zbog toga je kod pacijenata sa hroničnim alergijama važno lečiti osnovni uzrok zapušenosti nosa, a ne samo simptome.

Kako se postavlja dijagnoza?

Prvi korak je detaljan razgovor sa lekarom i ORL pregled.

U zavisnosti od simptoma mogu biti potrebni:

• endoskopski pregled nosa i ždrela,
• procena prohodnosti disajnih puteva,
• pregled krajnika,
• polisomnografija (ispitivanje spavanja),
• dodatna dijagnostika po proceni lekara.

Pravilno postavljena dijagnoza omogućava izbor najefikasnijeg načina lečenja.

Kako se leči sleep apnea?

Lečenje sleep apnee zavisi od uzroka i težine poremećaja.

Kod nekih pacijenata dovoljno je:

• smanjenje telesne težine,
• lečenje alergija,
• terapija za zapušen nos,
• promena životnih navika.

Kod drugih mogu biti potrebni:

• CPAP aparat,
• ORL hirurgija (operacija devijacije nosa, operacija krajnika),
• operacija trećeg krajnika kod dece,
• druge specijalističke procedure.

Najvažnije je da terapija bude individualno prilagođena.

Ukoliko glasno hrčete gotovo svake noći, budite se umorni iako ste dovoljno spavali ili imate izraženu dnevnu pospanost, pregled orl specijaliste ne treba odlagati.

Pravovremena dijagnostika može sprečiti ozbiljne komplikacije i značajno poboljšati kvalitet života.

Najčešća pitanja

Da li je svako hrkanje znak sleep apnee?

Ne. Povremeno hrkanje ne mora biti razlog za zabrinutost, ali glasno i svakodnevno hrkanje, naročito uz prekide disanja, zahteva pregled.

Može li sleep apnea proći sama od sebe?

Kod odraslih uglavnom ne. Bez lečenja simptomi često traju ili se postepeno pogoršavaju.

Da li osobe normalne telesne težine mogu imati sleep apneu?

Da. Iako je gojaznost jedan od faktora rizika, poremećaj se može javiti i kod osoba normalne telesne težine zbog anatomskih karakteristika ili ORL oboljenja.

Koji lekar leči sleep apneu?

U dijagnostici i lečenju često učestvuje multidisciplinarni tim, a ORL specijalista ima važnu ulogu u proceni da li postoje anatomski uzroci koji ometaju disanje, poput devijacije nosne pregrade, uvećanih krajnika ili trećeg krajnika kod dece.

Klinika Dr Žutić - prvi korak ka mirnom snu

U našoj klinici Dr Žutić u Beogradu dostupni su specijalistički ORL pregledi, dijagnostika i procena uzroka otežanog disanja i poremećaja spavanja kod dece i odraslih. Nakon detaljnog pregleda, lekar predlaže individualni plan lečenja, u skladu sa uzrokom tegoba i potrebama svakog pacijenta.

Ukoliko Vi ili Vaše dete imate simptome koji ukazuju na sleep apneu, obratite se našem stručnom timu radi pregleda i savetovanja.

Sadržaj na našem sajtu je opšte informativnog karaktera i ne predstavlja zamenu za savet i pregled lekara. Ukoliko planirate primenu informacija dobijenih na našem sajtu potrebno je prethodno posavetovati se sa lekarom. Za sve konsultacije i zakazivanje pregleda, pozovite Dr Žutić kliniku na 011 301 83 33.

Cena pregleda